Untitled Document

ARHIVA VESTI

GSM "NEZAVISNOST" DOMAĆIN SEMINARA "JAČANJE SOCIJALNOG DIJALOGA U METALSKOJ INDUSTRIJI U JUGOISTOČNOJ EVROPI", U OKVIRU "TAIEX" PROGRAMA, 8. i 9. APRIL 2008.GODINE
SOCIJALNI DIJALOG NEMA ALTERNATIVU

Beograd, 11.04.2008.
Predstavnici EMF-a Tony Janssen, Rene Johansen i Alicja Masievic, Evropske komisije Francois Ziegler, te predstavnici iz nacionalnih sindikata metalaca "Solidaritatea" iz Rumunije, Aurel Adrian, sindikata metalaca Bugarske "Podkrepa" Ludmil Pavlov, danskog sindikata metalaca "Co Industri Jens Budvand", belgijskog sindikata "CCMB" Tony Janssen, predstavnika "ETUI-REHS" Grigor Gradev, delegacija Samostalnog sindikata metalaca Crne Gore sa predsednikom Draganom Mijanovićem, te kolege iz Samostalnog sindikata metalaca Srbije sa predsednikom Zoranom Vujovićem i predstavnicima Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ koji su bili domaćini učesnika seminara su uspeli da u dva dana obrade jednu izuzetno značajnu temu za sindikate – socijalni dijalog.

Učesnici su izneli zakonodavne okvire i primere iz svojih država, objasnili delovanje i efekte socijalnog dijaloga na nivou Evropske unije i stvore prostor da svako može ponešto naučiti i saznati novo o socijalnom dijalogu o njegovim mogućnostima i dostignućima. "TAIEX" program sprovodi odeljenje za proširenje Evropske unije u zemljama članicama, pridruženim članicama EU i onima koji idu tim putem i daje podršku i pomoć u procesu integracije. Seminar u Beogradu je prvi u nizu i može se nazvati „pilot program“, a druga dva seminara su planirana u Sarajevu i Skoplju.

Cilj seminara je unapređenje socijalnog dijaloga u Jugoistočnoj Evropi, da se podele različita iskustva i pojasne zakonodavni nacionalni okviri, koji regulišu socijalni dijalog. Posebno je dat značaj strukturi socijalnog dijaloga za unapređenje pokretanja demokratskih mehanizama, sa posebnim osvrtom stvaranja mreže socijalnog dijaloga na nivou nacionalnih država. Pored obrađenog socijalnog dijaloga i iskustava na evropskom nivou obrađena je oblast socijalnog dijaloga u metalskom sektoru. Naznačena je neophodnost saradnje između socijalnih partnera na nivou država i organizacija društvenih partnera na evropskom nivou. Ciljna grupa ukupnog projekta su sindikalci i njihove organizacije na državnom i regionalnom nivou, koje su članice EMF-a, partnerskih organizacija u Hrvatskoj, Makedoniji, BiH, Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Albaniji.

Predstavnici sindikata, takođe mogu da pozovu predstavnike svojih socijalnih partnera, poslodavaca i državnih organa da učestvuju u seminarima u celini ili delimično. GSM „Nezavisnost“ je značajan broj mesta ustupio Samostalnom sindikatu metalaca Srbije i Uniji poslodavaca Srbije, koja se nije odazvala na poziv i nije učestvovala u radu seminara.

Svoja iskustva i viđenja su izneli svi učesnici, a interesantno i sveobuhvatno je bilo izlaganje Grigora Gradeva, koji je govorio o mogućnostima ojačanja socijalnog dijaloga u jugoistočnoj Evropi, posebno ukazujući pažnju na prepoznavanje glavnih izazova, koje socijalni dijalog nosi, uloge sindikata, Evropske unije, organizacije poslodavaca i nacionalnih vlada u korišćenju i građenju institucija socijalnog dijaloga.

O stanju socijalnog dijalogu u Srbiju, prezentovani su i delovi zaključaka istraživačkog tima „Swiss labour assistance“ iz projekta „Podrška socijalnom dijalogu u Srbiji – Akteri socijalnog dijaloga: kapaciteti i stavovi zaposlenih o tranziciji i socijalnog dijaloga“.

Izlaganje o stanju socijalnog dijaloga u Srbiji imao je i predsednik GSM „Nezavisnost“ Dragan Matić, koji je naznačio da:- "Izgrađeni kapaciteti socijalnog dijaloga u Srbiji su mali, a potreba za socijalnim dijalogom ogromna. Korišćenje socijalnog dijaloga u Srbiji nema tradiciju, niti je deo srpskog modela ponašanja, kako u društvu, tako i u privredi. Srbija ima gubitnike i pobednike, ne voli nerešene rezultate i izvođenje penala. Pozivanje na argumente, često i zakone, nije dovoljno, jer je nepoštovanje zakona svakodnevna pojava. Osioni, grubi i nevaspitani, su cenjeni i poštovani, a zagovornici dijaloga se proglašavaju za slabiće".
Poslodavci i sindikati ne postižu potreban nivo saradnje i uvažavanja. Dovođenje u pitanje kredibiliteta, reprezentativnosti i ravnopravnih pozicija svih učesnika socijalnog dijaloga su osnovni razlog da socijalni dijalog nije odgovorio zahtevima vremena i građanima Srbije. Izuzetno dramatično je stanje u nepostojanju potrebnog nivoa saradnje među sindikatima. Ako toga nema kako onda nastupati prema poslodavcima i institucijama države. Ogromno neznanje i prisutnost različitih stavova, tumačenja i značaja socijalnog dijaloga, dovode do rasprava bez ikakvog rezultata.

Zakonodavni okvir koji reguliše Socijalno - ekonomski savet Republike Srbije u svojoj primeni nije ispunio projektovana očekivanja. Socijalno ekonomski savet se od strane političkih partija doživljava kao okvir podele političke vlasti. Uvažavanje mišljenja i stavova SES-a je marginalno, kao i mogućnost konsultacija na koje SES može naići.

Ne postoji spremnost i osposobljenost za vođenje socijalnog dijaloga, ravnopravnost, međusobnu toleranciju i poverenja aktera dijaloga, uvažavanje interesa i pozicija drugih učesnika u socijalnom dijalogu.

Postojanje prividnog dijaloga još više obeshrabruje učesnike i time se samo kupuje vreme. Napuštanje i bojkotovanje rada SES-a je svakodnevna pojava, a razlozi su različiti, ali uvek opravdani. O socijalnom dijalogu se u Srbiji puno piše i govori, ali pojedine organizacije koje vrše analizu nivoa rezultata socijalnog dijaloga u Srbiji ukazuju da su građani nezadovoljni, rezultati slabi, a nade u zaživljavanje socijalnog dijaloga, skoro da i nema. I kad se vodi i kad postoji, socijalni dijalog se radi na mah, od slučaja do slučaja, bez ikakvog reda i sistema, pre po muci, nego po potrebi i obavezi. Mnogo puta socijalni dijalog je bio sredstvo za krizne situacije, očuvanje vlasti i dobijanja političke podrške. Država ne pokazuje interesovanje da izgradi čvrste institucije socijalnog dijaloga ,a akteri i građani su needukovani i neinformisani o mogućnostima i dometima koji se socijalnim dijalogom mogu postići.

Dijalog, ne samo socijalni dijalog, je nedovoljno prisutan u Srbiji i zato imamo tako mnogo sukoba i nerazumevanja. Rezultati socijalnog dijaloga u Srbiji umesto dogovora imaju za posledicu još veći raskol i stvaranje neprijateljske situacije među onima koji su socijalni dijalog koristili. Socijalni dijalog na takav način dobija jednu deformisanu formu i naznake karikature.

Posle šest godina postojanaj SES-a i analize postignutih rezultata ne možemo dati prelaznu ocenu, ni rezultatima niti učesnicima. U osnovi ovakvog stava leži asimetrija moći i resursa, koja postoji između poslodavaca i države, a na štetu sindikata. bBudućnost socijalnog dijaloga leži u dugoročnom argumentovanom, strpljivom usaglašavanju koje za plod treba imati visok stepen poverenja i zajedničkih interesa, koje socijalni dijalog može produkovati.“

Učesnici seminara su se rastali sa mnogo više znanja i iskustva, ohrabreni da socijalni dijalog može biti delotvroan i trajan način, da se problemi razrešavaju uz puno poštovanje interesa socijalnih partnera.

O nama

Forum