Untitled Document

ARHIVA VESTI

IZVEŠTAJ O RADU SEKCIJE ZENA GSM "NEZAVISNOST"
VECA PAZNJA POLOZAJU ZENA

Beograd, 12.10.2006.
Dru?tvena realnost zahteva da se u GSM i praktično posveti odgovarajuća pa?nja polo?aju ?ena, njihovim profesionalnim i socijalnim pravima, sindikalnom organizovanju kao i va?nom delu rada sa sindikalnim članstvom. Organizovanjem seminara i tribina u skladu sa regionalnom podelom, vr?i se edukacija ?ena za rad u sindikatu, ?irenje svesti o pravima ?ena, jednakosti polova, očuvanju zdravlja na radnom mestu, privlačenju novih članica u sindikat (?irenje mre?e). Svi ovi seminari su medijski dobro propraćeni sa uče?ćem velikog broja ?ena.
Sekcija ?ena GSM ?Nezavisnost? osnovana je 8.04.2003.godine i deluje u skladu sa Statutom GSM ?Nezavisnost? i Pravilima o radu Sekcije ?ena. Broj članica sekcije ?ena i njihova zastupljenost u strukturi sindikata GSM.
?U članstvu GSM ?Nezavisnost? ima u proseku 10% ?ena. Na jedno od potpredsedničkih mesta na V kongresu GSM ?Nezavisnost? izabrana je koleginica Gordana Aleksić. Sa predsedenicom sekcije ?ena i sekcije mladih u predsedni?tvu se nalaze tri ?ene sa pravom glasa.
?U Glavnom odboru ima 7 ?ena od 68 članova GO.
?U Statutarnom odboru ima 2 ?ene od 5 članova
?U Nadzornom odboru ima 2 ?ene od 5 članova
Regionalni kordinatori u saradnji sa regionalnim kordinatorima u povereni?tvima odr?avaju zajedničke satanke na kojima moraju da:
?Daju povratne informacije o radu i stavovima Predsedni?tva GO GSM ?Nezavisnost?
?Uključe ?enska pitanja i probleme ?ena u Odborima poverenika.
?Uključe ?ene u pregovaračke timove za kolektivno pregovaranje
?Razgovarati i doneti zaključke o tome ?ta uraditi i na koji način privući novo članstvo u odbore poverenika (i ?ene i mu?karce).
U povereni?tvima na regionima gde je prisutan sindikat ?Nezavisnost? ima oko 40 ?ena koje su članice Odbora poverenika a od tog broja 10 je predsednica Odbora poverenika u preduzeću koji izabrane na organima sindikata po statutu.
Sekcija ?ena i GSM ?Nezavisnost? nema problema u radu jer tamo gde postoji visok stepen svesti i po?tovanje za pitanja jednakosti rodova među članstvom, uče?će ?ena na rukovodećim mestima nije nobična pojava.
Aktivnosti sekcije ?ena GSM ?Nezavisnost? nakon poslednjeg pod-regionalnog sastanka u Sofiji, marta 2005.god.
Odr?an je dvodnevni seminar sa temom ?socijalni dijalog na lokalnom nivou? od 10.11.-11.11.2005.god. Iskustvo razvijenih demokratskih zemalja Evrope i sveta potvrdilo je da su socijalno ekonomski saveti najefikasniji i najuspe?niji instrument socijalnog dijaloga. U svim zemljama tranzicije, pa tako i kod nas, proces uspostavlja socijalnog dijaloga počeo je formiranjem socijalno ekonomskih saveta. Dono?enjem zakona o socijalno ekonomskom savetu novembra 2004.god. regulisano je i formiranje socijalno ekonomskih saveta i u jedinicama lokalne samouprave. Međutim, kako socijalni dijalog nije uspostavljen i na socijalno ekonomskom savetu na republičkom nivou ni u jedinicama lokalne samouprave. Na seminarima se ?ene edukuju za vođenje socijalnog dijaloga ako do njega dođe. U okviru ovog seminara obrađivana je tema kolektivno preghovaranje i rađene su radionice na temu kolektivno pregovaranje.
?ene treba uključiti u pregovaračke timove na svim nivoima na paritetnoj osnovi. Kada ?ene učestvuju u ptregovorima, tada sindikalni predstavnici pregovaraju i o problemima sa kojima se susreću ?ene na radnom mestu (diskriminacija na radu, radno vreme i prekovremeni rad du?i od zakonski dozvoljenog, za?tita materinstva, probni rad, razlika u zaradama itd.) Zakon o radu donet 2005.god. reguli?e kroz određene članove diskriminaciju (18-23), za?titu materinstva (89-100), ali se kroz kolektivne ugovore zaposlenima daju veća prava nego ?to su u zakonu o radu, tako da se na seminarima ?ene edukuju kako da pregovaraju sa poslodavcem, o svojim pravima i obavezama poslodavca. Na taj način dolazi do izra?aja i veličina, znanje i mudrost u pregovorima a?enama te osobine ne manjkaju. Postoje međunarodni instrumenti, a to su konvencije MOR-a koje treba primeniti prilikom pregovora kao mehanizam za unapređenje prava ?ena.
Jedno dnevna tribina odr?ana je sa temom ?reforme penzionog sistema i rodni bud?et?.
Reforma zakonodavstva je uslov privatizacije i ulaska Srbije u Evropsku uniju. Veliki broj građana zainteresovan je za promene u sistemu penzionog osiguranja.
??ene zbog povećanja starosne granice za penzionisanje na 58 godina u odnosu na ranijih 55
?Sindikati zbog svog članstva koje će odlaziti u penziju pod drugačijim uslovima nego ?to je to bio slučaj po ranijim zakonskim re?enjima.
Nameće nam se trostubni penzioni sistem, ?ene će ići u penziju između 65 i 70 godina starosti i primaće simbolične penzije koje će biti nedovoljne za normalan ?ivot, čime se siroma?tvo u Srbiji povećava.
Rodni bud?et- su vladina raspolo?iva sredstva za narednu godinu pri čemu mora da se da informacija odakle se sredstva pribavljaju i kako se raspoređuju. U tom smislu, zadatak dr?ave je da prepozna i potrebe ?ena, a zadatak ?ena je da to prate i reaguju.
Rodno bud?etiranje odnosi se na ekonomsku poliztiku bilo na kom nivou da se razmatra. Na makro nivou nacionalna i svetska ekopnomija, na mikro nivou ? ekonomija preduzeća na mezo nivou ? ekonomija grane, privrede i ekonomija domaćinstva.
21. i 22 novembra 2005 god. Odr?an je seminar u Golubcu sa temom ? organizovanje sindikata u malim i srednjim preduzećima? na kome su predavači bili kolege iz italijanskog sindikata FIM CISL.
Jedna od tema koja mora da mobili?e članstvo sindikata na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou je ? sindikat i globalizacija?.
Bogati moćni te?ko prepoznaju socijalnu boju globalizacije. Prilagođavanje modernim tehnolo?kim promenama je neophodno, ali uslov da uključivanje u proces ekonomskih integracija ne vodi trajnom kolonijalnom polo?aju.
Profesor Vidojević ka?e: ?multinacionalne i nadnacionalne korporacije raspola?u većim kapitalom i većom moći nego grupe dr?ava, čak i onih koje ne spadaju u siroma?ne. Po ekonomskim efektima, globalizacija je najznačajniji činilac socijalnog genocida u mnoigim zemljama.?
Glavni finansijski centri kapitala u prezadu?enim zemljama su međunarodni monetarni fond i svetska banka. Oni diktiraju oblik globalizacije zajedno sa multinacionalnim korporacijama, pri čemu veliki deo zajmova zavr?ava u d?epovima domaćih oligarha.
Globalizacija je uveliko u?la u Stbiju. Tranzicija je jedna od varijanti globalizacije. Podloga tranzicije je odr?avanje mafije, jer su ogromna dru?tvena bogatstva pre?la u ruke neke nove vladajuće elite.
Do?lo je do ?irenja političkih sloboda, smanja polizičke prinude i progona. Nastaje period bede i siroma?tva u zemljama u tranziciji.
Činjenica je da je sve ?to je najbolje od dru?tvenih preduzeća u Srbiji postalo vlasni?tvo stranog kapitala.
Politička snaga globalizacije je nemilosrdno gomilanje kapitala i njegovog pomoćnog sredstva trannacionalnih kompanija i banaka.
Od 17 do 19 marta 2006.god. u poseti GSM ?Nezavisnost? boravile su koleginice i kolege iz francuskog sindikata FTM CGT. Tom prilikom članice koordinacionog odbora Sekcije ?ena sastale su se sa aktivistkinjama iz Francuske. Regionalne koordinatorke koje su predstavljale region odakle dolaze upoznale su go?će ?ta se de?ava na regionu, kako teče privatizacija, koji su problemi, koliko ?ena ostaje bez posla kao tehnolo?ki vi?kovi itd.
GSM ?Nezavisnost? je posebnu pa?nju posvetio pitanju bezbednosti i zdravlja radnika. Ovu godinu proglasijo je godinom zdravlja i bezbednosti radnika. Seminari i tribine o Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu odr?avaju se ?irom cele Srbije. Seminar u Vrujcima podr?an je od strane IGM i FES-a.
Primena zakona o bezbednosti i zdravlju na radu je ote?ana, tako da su uočljivi nemar i otpori. Obezbeđivanje osnovnih sredstava za za?titu na u?trb plata i pretnji zaposlenima kada se ?ale na bezbednost i dalje je praksa u Srbiji. Zaposleni moraju da zahtevaju da im se ostvari njihovo zakonsko pravo na bezbedan rad, a de?ava se da se zbog tih zahteva izla?u riziku otpu?tanjka. Poslodavac je krivično odgovoran za zdravlje i bezbednost svih zaposlenih, a zakon je utemeljen na ideji zakonodavca da se povrede i smrtni slučajevi spreče.
Srbija će do 2009.god. usaglasiti zakon sa jo? 18 direktiva EU gde dr?ave pravno komuniciraju na osnovu svih propisa. Na?u zemlju uskoro očekuje i izmena ili dopuna prevaziđenih pravilnika od kojih su neki jo? od 1947 god.
Seminari koje GSM organizuje su vi?e edukativnog karaktera, upoznavanje učesnika sa odredbama zakona i izradom kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu, sa ... ?tampanih materijala o zakonu i uputstvima za rad u povereni?tvima na regionima.
Uporedo sa edukaciom članica sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, vbr?i se i edukacija o MOBINGU (diskriminaciji)
Terminom mobing obuhvaćene su sve vrste ?ikaniranja na radnom mestu (seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ?ikaniranje, ismejavanje, pretnji, zakidanje na zaradi) obuhvaćene su ovim terminom. Svaki četvrti zaposleni je ?rtva Mobinga.
Uloga sindikata u problemu mobinga.
Sindikalni poverenici u preduzećima moraju biti na raspolaganju svojim članovima,
Članovi moraju imati sigurnost da kada se jave glavnom povereniku moraju biti za?tićeni i da će im on pomoći u prepoznavanju u re?avanju takve situacije.
Bez obzira na brojne i dobro posećene edukativne seminare sutuacija u Srbiji kada je reč o ?enama je te?ka. U procesu privatizacije koja sa promenljivim intezitetom teče već deceniju i po, a koja je sada oročena, veliki broj ?ena postaje tehnolo?ki vi?ak.
Na?e zene jesu istrajne mnogo toga su pregurale: ratove, inflaciju, raspad moralnih vrednosti. Najgore je ?to je to kontinuirani period, stanje produ?enog stresa, neizvesnost koja tako dugo traje.
Ona ima jako mnogo mnogo uloga, i ma koliko se trudili ne mo?e na sve da se odgovori.
Zato je pitanje kako motivisati ?ene za rad u sindikatu, pored prisutne apatije zbog gubitka posla.
Mi metalke, članice GSM ?Nezavisnost? zajedno sa kolegama, poku?aćemo da iznađemo model kako da privučemo ?ene za rad u sindikatu.
Kordinacioni odbor Sekcije ?ena planira seminare sa temama.
Pravo ?ena pri dobijanju otkaza
Pravo ?ena u privatnom sektoru i kako ih organizovati i za?tititi
Svesne smo da je potrebna stalna edukacija članica Sekcije ?ena, ali nam je za to potrebna i određena materijalna podr?ka.
U planu nam je izrada obele?ja Sekcije ?ena, bro?ure sa ciljevima i osnovnim zadacima. Sekcija ?ena GSM ?Nezavisnost?, a privodimo kraju i izradu baze podataka za sekciju ?ena, kaze se u Izvestaju koju je pred clanovima Glavnog odbora iznela Kosovka Gavrilovic, predsednica Sekcije zena GSM "Nezavisnost".

O nama

Forum