Beograd, 25.04.2019.

Debata o stanju radnih prava u agendama političkih stranaka rezultirala je jedinstvenim zaključkom da radnika i sindikata u programima stranaka ima samo na papiru i predizbornim kampanjama.

Praktično radnici i sindikati su potrošna roba male vrednosti za sve političke partije bez obzira na njihova opredeljenja, nazive i programe. Posebno su licemerne partije koje u svom nazivu imaju socijalu, demokratiju, a ponašaju se po izreci „migavac levo skreći desmo“.

Potrebne političke podrške za radnike i sindikate trenutno nema, a verovatno je neće ni biti. Evidentno kršenje radnih prava kao i nepoštovanje međunarodnih konvencija su svakodnevica u Srbiji ali to režimsku političku većinu ne zanima, oni se busaju u grudi i pozivaju na izborne rezultate dok opozicija takvo stanje populistički tretira.

Srpski sindikati sramežljivo ukazuju na pogubnost aktuelnog režima kada su radnička prava u pitanju.

Posebnu odgovornost imaju članice Socijalno-ekonomskog saveta (SES), (SSSS i UGS „Nezavisnost) koji prozivaju vlast ali mu uredno i daju legitimnost učešćem u radu SES. Radnicima i sindikatima je potrebna nova, akcopno zajednička struktura kao odgovor svim strankama u Srbiji jer se slično odnose prema radničkim pravima kada su na pozicijama vlasti.