Untitled Document

ARHIVA VESTI

SAOPŠTENJE SA KONFERENCIJE ZA ŠTAMPU GRANSKOG SINDIKATA METALACA "NEZAVISNOST"
PRIČE O PRIVATIZACIJI, DALEKO OD STVARNOSTI

Beograd, 29.11.2007.
Svedoci smo da pojedini ministri izlaze u javnost sa pričama o uspešnoj privatizaciji, većem i bržem zapošljavanju, uspešnom privrednom rastu itd. Nažalost, takve priče daleko su od stvarnosti u kojoj se nalazimo. Šest godina od donošenja Zakona o privatizaciji i sprovedene privatizacije 2400 društvenih preduzeća, dovoljan je period da bi se sagledali efekti proklamovanih načela, prilikom donošenja Zakona o privatizaciji 2001. godine.

Da podsetimo, Zakon je u članu 2. proklamovao četiri načela:
1.stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalnu stabilnost;
2.obezbeđenje javnosti;
3.fleksibilnost;
4.formiranje prodajne cene prema tržišnim uslovima.

Već kod prvog načela Zakona, privatizacija nije dala očekivane rezultate, već se može reći da je proizvela nesagledive posledice po budući razvoj privrede a samim tim i zaposlenost. Uspešne privatizacije pre predstavljaju izuzetak, dok neuspešne predstavljaju pravilo. Ono što je još karakteristično za uspešne privatizacije, da se u većini slučajeva radi o inostranim firmama, retko domaćim.Za pet godina privatizacije (zaključno sa 2006. godinom) evidentan je jedino pad zaposlenosti. Na startu privatizacije 2001. godine u privredi je bilo zaposleno 1.752.000 zaposlenih, da bi pet godina kasnije zaključno sa 2006. godinom, taj broj iznosio 1.471.000 zaposlenih. Gotovo 300.000 zaposlenih je tokom sprovođenja privatizacije ostalo bez posla. Metalski kompleks je 2001. godine na početku privatizacije zapošljavala 251.000 radnika, da bi pet godina kasnije broj zaposlenih bio 173.000, što predstavlja gotovo 80.000 zaposlenih koji su ostali bez posla usled privatizacije, a proces privatizacije u metalskom kompleksu ni izdaleka nije okončan. Ostala su neprivatizovana velika preduzeća koji zapošljavaju veliki broj radnika „RTB-Bor“, Zastava-Kragujevac, 14 Oktobar-Kruševac, Prva petoletka-Trstenik, IMT-Beograd, IMR-Rakovica, FAP-Priboj itd, iako su za ovih pet godina stvoreni svi zakonski i organizacioni uslovi da se proces privatizacije daleko uspešnije sprovodi. Razlozi koji su doveli do toga, da pet godina posle početka privatizacije ne možemo da budemo zadovoljni dosadašnjim tokom privatizacije metalske industroje su višestruki, od korupcije u institucijama koje su zadužene za sprovođenje privatizacije, uticaj učesnika u privatizaciji na partijske i državne lobije pa do skrivenih ciljeva kupaca koji učestvuju u privatizaciji. Sve zajedno dovodi do toga da cilj privatizacije nije privredno preduzeće koje radi, već imovina preduzeća ali bez zaposlenih i bez malih akcionara.

Ovom prilikom izdvojili smo pet preduzeća metalske industrije gde je privatizacija, sa svim napred navedenim karakteristikama, dovela do gubitka radnih mesta i gubitkom malih akcionara po osnovu posedovanja akcija. U svih pet slučajeva izvršna, sudska i zakonodavna vlast su na vreme obavešteni od Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ šta se događa ali niko nije reagovao. Obaveštavani su i poslanički klubovi u Skupštini Srbije, političke partije, mediji. Ako od svih pobrojanoh niko nije uspeo da spreči ili da pokuša da spreči očigledno bezakonje, postavlja se pitanje opravdanosti postojanja tih institucija i njihove uloge u svemu tome.

Prvo preduzeće je „ISTRA“-Kula preduzeće koji su kupili bivši rukovodioci, udruženi u Konzorcijum. Dve godine posle privatizacije u „Istra-Kuli“ uveden je stečaj a 507 zaposleni završili na birou za zapošljavanje.

Drugo preduzeće je“Šinvoz“-Zrenjanin , koji je posle tri godine od privatizacije, uveden stečaj a 870 radnika završilo na birou..

Treće preduzeće je IKL-Beograd koje je primenom najprimitivnijih metoda uspelo da 800 zaposlenih, pošalje na biro, obespravi male akcionare koji raspolažu sa 46% kapitala preduzeća i preuzmu kompletnu imovinu IKL-a.

Četvrto preduzeće koje je na putu da doživi sudbinu i najverovatnije će doživeti, je Minel-Elvo-Beograd koje je kupio Dušimir Zabunović.

I peto preduzeće je Magnohrom-Kraljevo, koje je kupila indijska firma, Global-Stil i koja je uz pomoć domaćoh menađera uspelo da razbuca „Magnohrom“ i 2000 zaposlenih dovede u situaciju da ostanu bez posla i završe na birou.

Ovih pet preduzeća su samo primer, da i pored zakonske regulative i formiranih institucija, kupci primenjuju svoj model privatizacije i upravljanje preduzećima, koristeći odsustvo pravne države. Primera ima koliko hoćete ali scenario je uvek isti, nestanak preduzeća kao privrednog subjekta koji je do tada imao prepoznatljivo ime i proizvod. Neverovatno zvuči da preduzeće sa jednom kancelarijom i jednim zaposlenim (ćerka firma novog vlasnika) za godinu dve bez dinara, dođe u posed privatizovanog preduzeća sa imovinom koja se meri milionoma evra, dok državne institucije ćute.

Samo ovih pet primera ilustruje da ni jedna od četiri načela Zakona o privatizaciji, za šest godina primene nije ispunio očekivanja, tako da optimizam zvaničnika i nabeđenih „analitičara“, nema uporište u stvarnom životu. Zaposleni koji su u procesu privatizacije (300.000) ostali bez posla samo su prvi u redu privatizovanih gubitnika. Proces i dalje traje. Na redu je javni i državni sektor.
Bez sveobuhvatne, stručne i javne rasprave dosadašnjih rezultata i propuštenih posledica privatizacije, ne sme se dozvoliti ulazak u privatizaciju javnog sektora. Ne sme se dozvoliti da oni koji su do sada daleko od očiju javnosti sprovodili privatizaciju društvenog sektora, nastave i dalje da rade. Privatizacija nije samom njihov lični interes i interes raznih uskih grupa. Privatizacija je interes svih građana Srbije. Od uspeha ili neuspeha procesa privatizacije, zavisi sudbina svih građana države Srbije ali i budućih generacija.

Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“ na sledećoj konferenciji izneće pet primera uspešnih privatizacija u metalskom kompleksu i probleme sa kojima su se suočili na tom putu.

29.11.2007. godine
GRANSKI SINDIKAT METALACA „NEZAVISNOST“

O nama

Forum