Untitled Document

ARHIVA VESTI

ODRŽANA PRVA GODIŠNJA KONFERENCIJA PREDSTAVNIKA MINISTARSTAVA VLADE, NAJVEĆIH FIRMI U SRBIJI, NAJUTICAJNIJIH PR AGENCIJA I MEDIJA NA TEMU
KORPORATIVNA DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Beograd, 30.09.2007.
Na konferenciji "Korporativna društvena odgovornost - izazovi i tendencije", u organizaciji "Ekonomist Media Group", održanoj 27. septembra 2007. godine u
hotelu "Hayatt Regency" u Beogradu, prisustvovali su visoki predstavnici Ministarstava za rad i Ministarstva za ekonomiju Vlade Republike Srbije, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, generalni direktori najznačajnijih kompanija, nevladinih organizacija, PR i marketinških agencija u Srbiji, kao i urednici najznačajnijih medija.- "Društvena odgovornost kompanija u Srbiji ogleda se pre svega u njihovom etičkom odnosu prema zaposlenima, pa tek onda u donacijama i sponzorstvima u lokalnoj i globalnoj zajednici. Samo sa društveno odgovornim firmama moguće je voditi socijalni dijalog. Dok sa većinom multinacionalnih kompanija, kao što je na primer U.S.Steel, imamo pozitivna iskustva, najveće probleme, s druge strane imamo sa srpskim "gazdama", rekao je u diskusiji mr Jovan Stojković, prenoseći stavove Granskog sindikata metalaca "Nezavisnost".

Proces "Korporativne društvene odgovornosti" ili "CSR"(Corporate social responsibility), za razliku od razvijenih zemalja, je još uvek novost u Srbiji. Interes svake kompanije u svetu, pa i one koja radi u Srbiji je da ostvari što veći profit, ali se njen interes ne završava na tome. Što je kompanija veća, to je i veća njena odgovornost za razvoj društva u kome posluje. U tom pogledu, pitanja korporativne društvene odgovornosti odavno zaokupljaju pažnju najvećih svetskih kompanija, kao i medija i javnosti uopšte.

U skladu sa takvim globalnim kretanjima u oblasti rada i aktivnosti velikih korporacija, "Ekonomist Media Group" je pokrenula projekat godišnjih konferencija na temu "korporativne društvene odgovornosti" (KDO). Prva od njih održana je 27. septembra 2007. godine u hotelu "Hayatt Regency" u Beogradu i okupila je najznačajnije predstavnike svih relevantnih kompanija, kao i predstavnike vladajućeg establišmenta, nevladinih organizacija, PR i marketinških agencija, na najvišem nivou, te urednike nekih od najznačajnijih medija u našoj zemlji.

PRIMER U.S. STEEL-A: «ZA BOLJI ŽIVOT U SRBIJI»
Daglas Metjuz, generalni direktor kompanije U. S. Steel Serbia, d.o.o. (generalnog sponzora ove konferencije), istakao je da kompanija USS sprovodi ciljeve korporativno odgovorne firme, na dva plana: internom, gde su najvažniji bezbednost na radu i zaštita zdravlja zaposlenih i eksternom planu, gde kao "dobar sused" radi na dobrobit zajednice u kojoj posluje.Teška industrija neznači automatski, prljavu i zastarelu tehnologiju, a da je to tako, dokazaće na svom primeru USS Serbia d.o.o. Prva u hijerarhiji vrednosti kompanije USS Serbia, d.o.o. je bezbednost na radu zaposlenih. Primera radi, uslov da neka firma radi sa USS je da i zaposleni u tim firmama prođu obuku iz bezbednosti na radu, isto kao i zaposleni u kompaniji USS. Druga vrednost kompanije USS Serbia, d.o.o. je njen odnos prema životnoj sredini. Zaštita životne sredine je jedan od osnovnih zahteva poslovne politike, politike kvaliteta, tehnologije i ekonomije U. S. Steel-a. Kodeks etičkog poslovnog ponašanja je takođe bitna vrednost u kompaniji USS. Kada su u pitanju donacije, najznačajnije su one iz oblasti zdravstva, donacije za mladu populaciju. Poslednji takav primer je obnova univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu... Smatraju da su dobar primer i da uspostavljaju određene standarde u sredini u kojoj posluju. U saradnji sa Vladom, kroz ovakve konferencije, žele da doprinesu ukupnom boljitku društva u Srbiji.

KDO – ASPEKTI I SFERE DELOVANJA NAJVEĆIH FIRMI U SRBIJI
Prvi panel konferencije bio je posvećen temi „KDO aspekti i sfere delovanja“.

Radovan Jelašić, Guverner Narodne banke Srbije smatra da je proces korporativne društvene odgovornosti ključan u daljem procesu tranzicije u Srbiji i u tom smislu NBS će dati svoj doprinos. On smatra da u Srbiji imamo tri grupe firmi. Prve, koje ne treba podsećati na korporativnu društvenu odgovornost, drugu grupu, koju treba povremeno podsećati i treću grupu, koju ne vredi podsećati - jer one neznaju o čemu se ovde radi !?

Lens Klark, koordinator UN u Srbiji,kaže da KDO pomaže da se ostvare osnovni milenijumski ciljevi: smanjenje siromaštva, zdrava životna sredina... U tom pogledu od velike važnosti je uključenje ljudi iz biznisa. Sa aspekta UN, bitno je uključivanje Srbije u proces KDO, što pretpostavlja stabilnu makroekonomsku politiku, ekonomski napredak, privatizaciju. Zaostajanje u određenim sferama je očigledno. Primera radi, manje od 13 % populacije invalida u Srbiji je zapošljeno. Štaviše, manje od 50 % ljudi sa invaliditetom u Srbiji završi osnovnu školu. Takve osobe skoro ceo život provedu iza zatvorenih vrata u svom stanu. Tu su još i drugi problemi i nedaće, pomor riba, požari, borba protiv korupcije. Pa kako dalje da se deluje? Po njegovom mišljenju treba i u Srbiji napraviti dogovor kompanija i raditi na rešavanju ovih problema. Pohvalio je zalaganja US Steela na ovom polju.

Per Stenbeck, direktor za prikupljanje fondova u UNICEF-u, kaže da je njegov posao da prikupi sumu od oko milijardu američkih dolara godišnje od privatnog sektora, kompanija i fondacija širom sveta. Ko su najveći darodavci: pojedinci, kompanije ili fondacije ? Kaže da su najveći darodavaci - pojedinci. Primera radi u USA, od 250 milijardi dolara donacija, oko 90 % čine prilozi pojedinaca. Međutim, primetan je veći rast učešća kompanija. To se posebno osetilo posle iskustva sa Cunamijem. Kada su u pitanju razlozi – zašto neko daje novac u ove svrhe, po njemu su najvažnija dva razloga: filantropija (čovekoljublje), odnosno davanje novca iz srca i drugo, poslovni razlozi u vidu ulaganja u sponzorstvo i marketing.

Gustavo Navaro, generalni direktor "Holcima" u Srbiji, kaže da njegova firma kao svetski lider u proizvodnji cementa, ispunjava sve svoje obaveze u Srbiji iz kupoprodajnog ugovora. Za ovih pet godina u Srbiji u gradu Novom Popovcu su uložili oko 90 miliona dolara, odnosno 5 miliona dolara više, nego što su se obavezali ugovorom. "Holcim" trenutno zapošljava 458 radnika koji primaju prosečnu zaradu od 55.000 dinara, što je znatno iznad proseka u Srbiji. Smatraju da je to fer zarada zaposlenima. Kada je u pitanju socijalni program, smatraju da su imali jedan od najboljih paketa u Srbiji. Svaki radnik koji je dobrovoljno otišao iz firme dobio je 15.000 evra. Poštovanje ljudskih prava i ista šansa za sve zaposlene su bitne vrednosti ove kompanije. Kada je u pitanju zaštita životne sredine cilj „Holcima“ je da do 2010. godine smanje emisiju gasova za 30 %.

Stavros Ioannou, predsednik Izvršnog odbora „Eurobank EFG Štedionice“, kao jedne od najdinamičnijih banaka u jugoistočnoj Evropi, kaže da ova banka ulaže u edukaciju, ekologiju i zdravstvo. Po procenama međunarodne komisije banke, studentima u Srbiji daju stipendiju od 1000 evra. U domenu ekologije, ulažu u održavanje i podizanje novih parkova, odnosno zelenih površina u Srbiji. Primer su donacije: Botanička bašta u Beogradu, parkovi u Pančevu (75.000 evra), Dunavski park u Novom Sadu (100.000 evra), Požarevcu (75.000 evra), Nišu, Subotici, Kragujevcu, Bežanijskoj kosi. U oblasti zdravstva ulažu u kupovinu opreme za dijagnostiku i tu su uložili do sada oko 6 miliona evra. Takođe, pomažu i invalide, slepe kroz projekat „Svima bez razlike“.Kada su u pitanju zaposleni, ulažu u obuke, sisteme nagrađivanja, tzv „doručak sa rukovodiocima“ ... Uložena sredstva smatraju kao „okidač za budućnost“.

Goran Pekez, direktor u „Japan Tobacco“ i izvršni direktor Japanske privredne komore, kaže da je ova firma treći po veličini proizvođač cigareta u svetu. U Srbiji su kupili duvansku industriju u Senti i zapošljavaju oko 250 stalnih radnika, 250 sezonaca i 6000 farmera proizvođača duvana. Od Japan Tobacco žive oko 1.100 porodica u Srbiji. Kada je u pitanju odnos prema zaposlenima,osnovne vrednosti su „0“ povreda na radu, dobra zdravstvena zaštita, koja je istovetna za generalnog direktora i bilo kog radnika. Ova firma odvaja 1% od svog profita za donacije u Srbiji. On smatra da su spske firme još uvek rezervisane u procesu KDO za razliku od stranih firmi i tu Vlada treba da ih ohrabri.

Miloš Nikolić, menadžer grupe za tehnološka rešenja u firmi „Hewlett Packard“ smatra da je proces KDO u samom „DNK“ kompanije „Hewlett Packard“. Ova firma je nastala u „silikonskoj dolini“ u USA i prva donacija 1940. godine bila je 5 dolara, a sada se meri milionima dolara. Ulažu u više oblasti, a pre svega u edukaciju, ekologiju, privatnost, koju garantuje zaposlenima i korisnicima.

Mark Emanuelson, direktor u firmi „Cysco systems“ kaže da je DKO sjajna stvar i da sve firme trebaju da deluju globalno i lokalno. Kada su u pitanju njihovi zaposleni, ankete kažu da je 85 % zadovoljno. U firmi 40 % zaposlenih su neke od ugroženih društvenih grupa, bilo da su nacionalne manjine, invalidi itd. U Srbiji imaju projekat „Žena“ sa ciljem da se pomogne nezaposlenim ženama da se kompjuterski obuče, kao uslov da konkurišu za neki posao.

Vladimir Gajić iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, smatra da KDO još uvek ne funkcioniše dobro kod nas. Istakao je značaj potrebe za izmenama propisa, socijalnim dijalogom kroz SES, kolektivno pregovaranje i poštovanje kolektivnih ugovora kao „svetih pisma“ za Poslodavce, posebno u domenima bezbednosti na radu, zaštite zdravlja. Nažalost, po njemu se, u kolektivnim ugovorima najveći značaj daje platama, a KDO-u, malo ili nimalo.

KDO I ZAJEDNICA: KO I GDE NAJVIŠE ULAŽE SREDSTVA?
U drugom panelu posvećenoj temi: „KDO i zajednica“ učestvovali su Uranija Kozmidis Luburić, državni sekretar za nauku u Ministarstvu za nauku Republike Srbije, Michael O’ Leary Collins, generalni direktor „GREENHOUSE INVESTMENTS,UK“, Miodrag Stojadinović, PR menadžer „PHILIP MORRIS“, Andrea Brbaklić, direktor korporativnih komunikacija „ERSTE“ (klijenti: Mercator, InBev) Nemanja Brković, direktor korporativnih komunikacija US STEEL, Milka Damjanović, vođa projekta za invalide UNDP, Gordana Radojević, zamenik direktora sektora za životno osiguranje „WIENER STADTICHE OSIGURANJA ADO“ Beograd, Monika Živojinović, menadžer za odnose sa javnošću koncerna „BAMBI-BANAT“, Jelena Šarenac, direktorka korporativnih komunikacija „HENKEL“(klijenti: Mercedes-Benz, DaimlerChrysler, Coca Cola), Sandra Štajner, izvršni direktor korporativnih komunukacija „TELENOR“ (Actavis Balkan, Fox News Channel), Tamara Vlastelica Bakić, koordinator za kupce i marketing u „DELOITE d.o.o.“ i Jasmina Beba Kuka, konsultant iz UNICEFA (vodi projekat „Škola bez nasilja“).

U izlaganjima u ovom panelu. prisutni su mogli da se upoznaju koje firme najviše u Srbiji ulažu u KDO, i primerima konkretnih akcija koje su vodili. Sva ova izlaganja pratila su sjajne video prezentacije, među kojima se posebno isticala prezentacija o obnovi univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ od strane kompanije US Steel.

Svi učesnici su istakli proces KDO kao važan za održivost razvoja kompanija u kojima rade. U tom pogledu, jako je bitno za firme da se nađu na listi „Dau Džouns Indeksa Održivosti“. Treba znati, da je „Dau Džouns Indeksa Održivosti“, prvi globalni indeks koji prati i procenjuje vodeće svetske kompanije, na principima održivog razvoja.

KDO I JAVNOST: ODNOSI SA JAVNOŠĆU I MEDIJIMA
U trećem panelu, posvećenom „KDO i javnosti“, moderator je bila Biljana Stepanović, generalni direktor „EKONOMIST MEDIA GROUP“, glavni i odgovorni urednik mesečnog magazina „Bankar“ i autor TV emisije „Buđelar“ na „B 92“.

Mr Bora Miljanović, direktor jedne od vodećih PR agencija u Srbiji „MC CANN-ERICKSON PUBLIC RELATIONS“ (koja za klijente ima: PR odeljenje Kraljevskog dvora u Beogradu, PR odeljenje BK grupe, velike kompanije: Holcim, Porsche Leasing, Interex, političke partije GSS, DS itd) kaže da se samo u trouglu Država-Kompanije-Mediji, može pospešiti proces KDO. Vremena se menjaju i danas, da bi neka kompanija „ušla“ u nacionalne medije, potrebno joj je najmanje 100.000 evra (mnogo više nego ranije). Vrlo važan momenat je i odnos direktora kompanija prema KDO, da li ima ili ne razumevanja za to. Smatra da 95 % stranih kompanija upražnjava KDO, a samo 5 % „naših gazda“. Smatra da mediji treba daleko više da daju prostor dobrim akcijama, socijalnim temama, životnoj sredini i da ne „gledaju kroz prste“ svojim ekonomskim oglašivačima - finansijerima.

Žarko Sakan, direktor prestižne PR agencije „NEW MOMENT“ Beograd, koja je samo jedan od 10 ogranaka ove kompanije u regionu (za klijente ima: U.S. Steel, Lafarge, Eurobank EFG Štedionica...) govorio je o KDO iz ugla kreativnosti. Po njemu, KDO u Srbiji je u začetku i za popularizaciji ovog procesa jako su bitni mediji, oni treba da pospeše ovaj proces i ohrabre ljude iz biznisa. PR agencije su u procesu KDO između klijenata i medija. Bitno je da se PR akcije vode u skladu sa prirodom brenda kompanije. Ako nije tako, onda PR akcije u KDO mogu da imaju negativne konotacije u javnosti.Dao je primer „kreativnih ekonomija“ odnosno postoje zemlje gde su ideje „ključ razvoja društva“. Ima zemalja gde muzička industrija ima 10 puta više prihoda od automobolske industrije.

Andreja Pavlović, viši konsultant najpoznatije hrvatske PR agencije „HAUSKA&PARTNER“, direktor za ključne klijente i specijalista za CR programe, smatra da korporativna filantropija nije jedini razlog zašto firme ulažu u KDO, već je često to rezultat jeftine PR kampanje. Kao takav primer navela je PR akciju jedne firme, koja je u bolnici «Narodni front», poklanjala onoliko čokolade koliko je rođena beba teška, i to na Dan zaljubljenih, ko ima tri bebe? To je sve zajedno teško ispuniti, i to je vrednost od samo 3-4 kg i na kraju šta će bebi čokolada, kada ona samo sisa majčino mleko? Po njoj KDO i održivi razvoj kompanije imaju istaknuto mesto.Smatra da velika moć kompanija, podrazumeva i njihovu veliku odgovornost.

Stevan Vujasinović, dizajner projekata u UNDP, kaže da se ponekad dešava da ono što velike kompanije emituju u javnosti, njihovi zaposleni to ne prepoznaju. Smatra da mnogo više pažnje treba posvetiti internoj PR javnosti, odnosno zaposlenima. Ako ti zaposleni ne veruju, džaba je sva muka kompanije i PR agencija, jer je onda cela stvar «gluvi monolog» sa samim sobom.

Maja Šotra, supervizor za komunikacije u kompaniji «DIN-PHILIP MORRIS» i David Dowse, regionalni direktor «MMD», PR konsultant firmama: BASF, Discovery Channel, Erste bank, Holcim, IBM, IKEA, Mars, MITTAL STEEL, Visa International ... smatraju da je KDO prilika da firme rade zajedno sa lokalnom zajednicom. Dejvid smatra da KDO treba projektovati i praktikovati na duge staze jer to ima uticaj ne samo na ugled firme, već i na profit. Zalaže se za bolje odnose sa zaposlenima i klijentima, kupcima i dobavljačima. Smatra da u PR-u postoje situacije kada je bolje da se neke stvari ne saopšte i ne komentarišu. U PR-u po njemu, postoji «vreme vike» ali i «vreme ćutanja». U diskusijama na ovom panelu još su učestvovali Monika Živojinović iz koncerna «Bambi-Banat» i ljudi iz medija:

Radomir Diklić, direktor u agenciji «BETA», Mijat Lakićević, glavni urednik «EKONOMIST MAGAZINA», Dragan Stojev, urednik u «RTS-u», Zoran Pavić, urednik kultne TV emisije «JAPI», Vesna Savić–Đukić, iz UNICEFA (vodi projekat «Škola bez nasilja») i Gordana Bulatović, urednik rubrike ekonomija u «VEČERNJIM NOVOSTIMA». Ljudi koji rade u medijima konstatovali su, sa žaljenjem, da je danas u Srbiji «loša vest – dobra vest» u smislu da ona podiže tiraž i prodaje novine, što se često kosi sa načelom struke novinara. Dokaz je da tabloidi finansijski najbolje prolaze na tržištu. Ljudi ponekad vole lepe i dobre vesti, priče, ali retko. Glednost i čitanost je merilo broj jedan kod medija, jer su i oni na tržištu. Kada novinari izveštavaju o acijama KDO, često postoje primeri «skrivenog marketinga».

SINDIKATI I KDO: DOBAR «KOMŠIJA» I DOBAR «GAZDA»

Mr Jovan Stojković, savetnik za informisanje i sindikalni PR u Granskom sindikatu metalaca «Nezavisnost», postavio je pitanje prisutnima: kako vide ulogu i način na koji treba da se uključe sindikati u proces KDO ? Po njemu, činjenica da u sva tri panela nijednom nije pomenuta reč «sindikat», govori sama po sebi. Ako bismo fiktivno svet u kome živimo, na trenutak podelili na «svet kapitala» i «svet rada», važno je i kako na KDO gledaju sami zaposleni, oni koji zarađuju profit, koji se delom troši na donacije i sponzorstva. Nije dovoljno da kompanije budu samo društveno odgovorne u ulozi «dobrih komšija», već pre svega kao «dobre gazde», da kroz interni PR, budu odgovorni u očima svojih zaposlenih. Verovatno se mnogi pitaju zašto je jedan sindikat prisutan na ovakvom skupu ? Prvo, GSM «Nezavisnost» polazi od činjenice da je došlo vreme, kada «znanje- košta, a neznanje još i više», kao i da se mora «učiti od boljih, a ne od gorih». Zato smo ovde da učimo od najboljih kompanija u Srbiji i regionu: da čujemo, vidimo, saznamo, zapamtimo i ta znanja primenimo. Smatramo da je «vreme motki i vike» neumitno prošlo i da nas u budućnosti očekuje takav socijalni dijalog sa Poslodavcima, u kome će glavno «oružje» biti znanje, principi, etičnost, naklonost javnosti i zaposlenih. Zbog toga je sindikatima potreban obiman i kvalitetan kvantum znanja. Za GSM «Nezavisnost» proces KDO ima izuzetnu važnost, jer se samo sa društveno odgovornim formama može voditi socijalni dijalog. GSM «Nezavisnost» deluje u 250 privrednih subjekata u Srbiji i okuplja oko 33.000 članova. I dok u socijalnom dijalogu, imamo pozitivna iskustva sa multinacionalnim kompanijama, kakav je primera radi U.S. Steel, svetski lider u proizvodnji čelika, koji je po oceni GSM Nezavisnost «opasan», ali istovremeno fer, korektan i etičan socijalni partner, sa druge strane najveće probleme imamo sa «srpskim gazdama». Kod nekih od naših «gazda», bezbednost, zaštita zdravlja, lična zaštitna sredstva i zarade zaposlenih su pre kao u kasnom feudalizmu, nego što su bile u ranom kapitalizmu. Zašto ? Procesu KDO u Srbiji pre svega nedostaje - industrijska kultura.Razlozi su istorijski, pa je dolazak multinacionih kompanija, kao emisara industrijske kulture u Srbiji, od velikog značaja. I sami sindikati nisu «srpski izum», već proizvod industrijske kulture u svetu. I sindikati, moraju da budu društveno odgovorni, pre svega prema svom članstvu, da ne obećavaju zaposlenima ono što ne mogu da ispune, prema firmama u kojima deluju i prema zajednici u kojoj deluju. Jeftin marketing i PR su bumerang, koji se kad-tad obije o glavu. Kada govorimo o industrijskoj kulturi u Srbiji, postoji jedna predrasuda, da su sindikati rezervisani isključivo za «bravare, stolare, šnajdere, šlosere, šofere, čistačice...» i na njih se često, nepravedno, gleda sa dozom potcenjivanja. U svetu je to sasvim drugačije, jer u sindikate ulaze sve obrazovne i kvalifikacione kategorije ljudi. Primera radi, kod nas je nepoznat podatak,da je jedan od najblistavijih umova sveta Albert Ajnštajn,bio svojevremeno predsednik sindikata na Univerzitetu u Prinstonu (aplauz u sali). Per saldo, za GSM «Nezavisnost» nije toliko bitno, koliko koja kompanija daje para. Važnije je našta se te pare troše. Mišljenje GSM «Nezavisnost» je, da u procesu KDO, treba investirati najviše u «znanje», rekao je na kraju Stojković.

Žarko Sakan iz «New momenta», prvi je pokušao da odgovori na pitanje o ulozi sindikata u procesu KDO. On kaže, da njegova PR agencija redovno prati šta radi GSM «Nezavisnost» u oblasti sindikalnog PR-a i da ono što su videli, je za svaku pohvalu i daleko ispred ostalih sindikata. Kaže da ulogu sindikata vidi kao podsticaj firmama i davanju konkretnih predloga firmama, na šta se mogu trošiti sredstva u procesu KDO.

Stevan Vujasinović, dizajner projekata u UNDP, uključivćši se u diskusiju u ulozi sindikata u procesu KDO, kaže da se slaže sa kolegom i stavom GSM «Nezavisnost» da je ulaganje u «znanje» najisplativije. Sindikati su do sada dominantnu pažnju pridavali visini otpremnina u socijalnim programima. Kada dobiju novac radnici ih često potroše na polovne automobile i slično, pa kada potroše sve pare, ponovo izađu na ulicu, pred Vladu da zvižde. Smatra se da radnike treba pre svega edukovati, pa tek onda im dati novac u ruke. Šansa da nadalje normalno nastave svoj život, tada su mnogo veće.

Andreja Pavlović, iz PR agencije „Hauska&Partner“ se uključila u diskusiju o sindikatima i KDO, pitanjem prisutnim urednicima najvećih medija u Srbiji - zašto ne objave da ima sindikata u Srbiji koji hoće pre svega da se «naoružaju znanjem», a ne po svaku cenu motkama, barikadama i zastavama na ulici ? To je dobro, odlična vest i za Srbiju i za EU, a ne samo da pišu o donacijama, koje su često prikriveni marketing.

U radu četvrtog panela «Da li se KDO odnosi samo na zaštitu životne sredine», učestvovali su eminetni stručnjaci iz ove oblasti: Gordana Perović, direkorka Agencije za reciklažu Republike Srbije, Margareta Milosavljević, koordinator u «Holcim», Tomislav Mićović, «NIS», Miodrag Savić, «Henkel», Branislav Božović, gradski sekretar Beograda za zaštitu životne sredine, Luiz Heeren, generalni direktor «British American Tobaco see, d.o.o», Miloš Uzelac, menadžer u «Ball Packaging Europe Belgrade Ltd», Dimitrije Knjeginjić, «Lafarge Bfc» i Ljubica Ćulafić, direktor sektora za zaštitu žvotne sredine u U. S. Steel Serbia, d.o.o.

O nama

Forum