I ovog 1. Maja 2014. godine, srpski sindikati su potvrdili da nisu dostojni svog članstva i radnika
Srbije koji su nam dali poverenje verujući  da nećemo biti zavađeni i podeljeni, da marširamo u više kolona u raznim pravcima.

Podeljeni, zavađeni, korumpirani i obesni, otuđeni od problema sa kojima se radnici i  članovi sindikata svakodnevno susreću, očekujemo 1. Maj 2014. godine obespravljeni i po prvi put obeščašćeni.  

Pokušaji da se kao sindikati objedinimo u 2013. su se završili fijaskom. Mala nada stvorila se rađanjem Srpskog sindikalnog fronta  ali i dalje marširamo u dve sindikalne kolone.  

Ključno pitanje te podele je, da li barem marširamo u istom smeru?

Pred nama je godina iskušenja kroz koju moramo proći. Sva iskušenja pred nama su rezultat pređašnih podela a sindikalne podele su rezultirale nemoć iz koje se pojedini sindikati kriju
parolom „1. maj nije 1.  april.“

Da  1. maj nije 1. april,  ti sindikati će potvrditi borbom za civilizovano radno i socijalno zakonodavstvo, preduzeća kojima preti bespovratno gašenje, socijalnu pravdu, ravnopravnost i
solidarnost kojih  nikad manje a nikad potrebnije.  

Indusrtrijski sindikat Srbije je dosledan borac za prava radnika i sindikata ali su naša pleća slabašna za teret koji treba poneti kroz reforme i zakonodavstvo koje teži da radnik bude rob.  

1.maj u Srbiji kao praznik rada je umro još krajem prošlog veka. Novi nismo stvorili mada 1.april ne izgleda tako loše.  

Svi mi koji živimo za sindikat, od kojih značajan broj dobro živi od tog sindikata, treba da budemo posramljeni 1. Maja 2014.-te. Posramljenost može da preraste u bunt, bunt u akciju i tada će ta posramljenost ustupiti mesto ponosu, svima nama koji smo spremni da tu borbu vodimo.

Za Industrijski sindikat Srbije nema predaje, nema odstupanja.

Kao i do 1. Maja 2014. godine i posle njega, Industrijski sindikat Srbije nastavlja borbu, ta borba ne sme biti samoubistvo, u toj borbi ne smemo biti sami, to je borba u kojoj će se prepoznati radnici i građani Srbije, u kojoj će želeti da učestvuju,  jer je to njihova i naša zajednička borba.  

Verujući da su naše vizije i htenja moguća, zbijamo redove, solidarno i odgovorno pružamo ruku svima onima koji su spremni da od pružene šake stvorimo radničke pesnice. ŽIVEO 1. MAJ!