ARHIVA VESTI
     
 
IndustriAll Evropa je kroz Manifest prosledio zahteve prema novom Evropskom parlamentu koji će biti izabran u maju 2014. godine i nove Evropske komisije koja će preuzeti dužnost. Zahtevi fokusirani na postojanje jake industrijske proizvodnje u Evropi kao preduslova za poboljšanje ekonomskog rasta, novih kvalitetnih poslova, jačanje evropskog socijalnog modela i socijalnog dijaloga. Industrijski sindikat Srbije će javnosti Srbije prezentovati svoje viđenje i modele Industrijalizacije Srbije.

PLAN INDUSTRIJALIZACIJE EVROPE




IndustriAll Evropa je uveren da industrija ima budućnost u Evropi i da je industrijska politika kamen temeljac ekonomske politike. Industrijska politika mora da obezbedi transformaciju i  strategiju zasnovanu na efikasnosti,  na inovacijama, novim oblastima i tržištima i strategijama koje takođe gledaju na ceo lanac vrednosti, od prve ideje do gotovog proizvoda. Evropska industrijska politika takođe treba da potvrdi EU kao predvodnika u transformisanju  svog održivog, efikasnog, ekonomskog modela, zasnovanog na znanju, novim zelenim tehnologijama.

Posle mnogo godina, industrijska politika je visoko pozicionirana na evropskoj političkoj agendi pa  4 od ukupno sedam vodećih  inicijativa koje su pokrenute  podržava ciljeve i strategije rasta industrije do 2020. godine.

Novi politički cilj Evropske unije je okrenut većem udelu industrije u BDP EU i sa sadašnjih 16% on treba 2020. godine da iznosi 20%. To podrazumeva novih 400 000 radnih mesta godišnje. Industrijska politika može biti efikasna samo u stimulativnom makro ekonomskom okruženju a rezultati mogu biti opipljivi u srednjoročnom i dugoročnom periodu.  Snažan zaokret napravljen je u korišćenju postojećih industrijskih postrojenja i ona se vide kao jezgra održive transformacije evropske industrije.



U tom smislu, industrijska politika mora da bude više od puke pasivne podrške pozitivnom poslovnom okruženju i treba da ide dalje na usmeravanje subvencija u poslovanje. Industrijska politika treba da se integriše kroz izazove treće,  zelene industrijske revolucije i razvijanje vizije i strategije za pokretanje infrastrukturnih industrijskih projekata. Razvoj novih tržišta uz podršku novih zelenih tehnologija je posledica   budućih  energetskih industrijskih oskudica i smanjenja prirodnih resursa. Novi model rasta će zaista biti vođen manje ličnom potrošnjom roba, a više traganjem za rešenjima socijalnh problema: održive životne sredine, zdravlja, starenja stanovništva, odnosno globalnog zagrevanja.

Evropa sa svojim tehnološkim, ekonomskim i ljudskim potencijalom može da bude uspešna u ovoj tranziciji. Evropa igra vodeću ulogu u mnogim tehnologijama  zaštite životne sredine i lider je u novim zelenim tehologijama. Evropske društvene vrednosti su neosporno važna podrška za  održivi model rasta industrije. Evropski socijalni model je stvorio visoke performanse, socijalne, ekonomske i institucionalne infrastrukture, koja je stabilna i sofisticirana i nudi pravi ambijentalni okvir za održivu industrijsku transformaciju.

Sa svojom novom industrijskom politikom, EU je nesumnjivo napravila prvi korak ka novom modelu rasta industrije. Da bi zadovoljila izazove treće industrijske revolucije, nove strategije i alati će morati da se ubrzano razvijaju. Takođe su potrebne investicije u konverziji tradicionalnih industrijskih sektora,  što to će dobrineti novom zapošljavanju.   Vlasti i socijalni partneri će morati intenzivno da rade  na izradi ovih dugorčnih strategija i akcionih planova,  na konverziji društvenih potreba u industrijska rešenja, integraciji industrijske politike sa drugim politikama kao što je tržište rada, politika obrazovanja, održivog razvoja i energije.

 Na ovaj način Evropa bi trebalo da ne samo održi industrijsku delatnost na njenoj teritoriji, već i sprovede renesansu svoje industrije.

Kako sve veći broj evropskih građana okreću leđa Evropi, jer oni osećaju da ih je Evropa izneverila, krajnje je vreme za Evropu, nakon finansijskog sektora, da počne obezbeđenje budućnosti za 26 miliona evropljana koji nemaju posao. I ako je tačno da je EU spasila monetarnu uniju, takođe rizikuje da izgubi građane jer populizam protiv EU na kontinentu raste, što stvara narodno raspoloženje koje okrivljuje Evropu za sve pošasti izazvane finansijskom krizom ili globalizacijom. IndustriAll Evropa stoga smatra da evropski projekat mora da bude još jednom uključen u projekat za solidarnost, za opstanak najsposobnijih, za prosperitet a ne za socijalne i ekonomske teškoće, za oporavak a ne za recesiju, za rast a ne za deflaciju, za investicije i radna mesta, a ne za restrukturiranje i nezaposlenost.

Naslov poslednjeg evropskog Informatora o industrijskoj politici u 2012. bio je „ Jača evropska industrija za rast i oporavak“. IndustriAll Evropa nije mogao tražiti više. IndustriAll se nada da će novi predsednik Evropske komisije moći da sprovede Plan industrijalizacije Evrope a na tom putu može računati na punu pudršku IndustriAll Evrope.

Industrijski sindikat Srbije će uskoro prezentovati svoje ranije i sadašnje viđenje Industrijalizacije Srbije koristeći agende Evropske komisije posvećene industrijskoj politici i industrijalizaciji u Evropskoj uniji.

 

 
     
 
 
 
 
Naslovna O nama Člantvo Međunarodna saradnja Medijski prostor Pravna zaštita Forum Kontakt
Copyright © Industrijski sindikat
designed by servis racunara "Canatlantic"