Untitled Document

ARHIVA VESTI

Prinudna solidarnost lekara, profesora, naučnih radnika, privrednika, umetnika, rudara iznuđena kroz „solidarni porez“ odraz duboke diskriminacije i nemoći države Srbije. Sve reforme propale samo solidarni porez ostao. Reformatorima „odrubljene“ glave, gurnuti u blato i proglašeni za kriminalce.
PRINUDNA SOLIDARNOST

Beograd, 07.02.2014.
Svaka solidarnost bazirana na prinudi se izokrene u svoju suprotnost. U Vikipediji pojam solidarnosti se tumači na sledeći način:
„Solodarnost je pojam koji se najčešće odnosi na povezanost i uzajamnu saradnju ili pomoć između pojedinaca, grupa kao i većih skupina, posebno u uslovima pojave teških životnih situacija ili prirodnih katastrofa. Prema Dirkemu, društvena solidarnost je izrazito moralna pojava kojom se izražava opšti stav humanosti, međusobne pomoći, razumevanja i uzajamnosti. Kao usmerenje, solidarnost je karakteristična za verske, humanističke, nevladine i druge sociohumanitarne organizacije. Praktikuje se na nivou odnosa pojedinaca, grupa, regiona, država, a u posebnim slučajevima i na internacionalnom planu“.
Kada ovu opšte prihvaćenu definiciju solidarnosti primenimo na solidarno oporezivanje građana i radnike Srbije koji zarađuju, podvlačim zarađuju više od 60 000 dinara, onda za svoj trud i zaradu budu „nagrađeni“ prinudnom solidarnošću definisanom kroz solidarni porez. To nije odraz solidarnosti onih od kojih se uzima. Njih niko nije pitao da li žele da budu solidarni, sa kojim sredstvima i na koji način. Mnogi od njih su na osnovu takvih zarada ušli u ozbiljna kreditna zaduženja sa željom da se skuće, iškoluju decu i kako tako se obezbede za neizvesnu starost. Zakonski jeste ali je nemoralno da se radniku oduzima ono što je kroz rad stekao. Ako to nije stekao radom, već ga je neko (država) plaćala iz nama nepoznatih razloga, onda mora odgovarati on (država) a ne radnik koji ostvaruje „veliku „ platu. Iskustvo nam govori da su solidarnost više pokazali oni koji nemaju bog zna šta, a to nisu radili iz prinude već iz mnogo dubljih i ljudskijih pobuda nego što jedan zakon može da propiše.
Na kraju, ali ne manje bitno, treba reći da je mera solidarnog poreza bila samo jedna od mera koju je doneo reformator 2013., bivši ministar Saša Radulović, koji je proglašen od strane Vlade Republike Srbuje za kriminalca. Kako je moguće da jedna mera sprovedena na osnovu paketa reformskih mera bude ostvarena a da druge najavljene i željene reforme ne budu sprovedene? Ovako ispada da su „žrtve“ pored Radulovića i reformatora, samo oni koji su ovo društvo visoko poštovali i uvažavali i to pokazivali kroz plate koje su ti pojedinci, lekari, profesori, naučni radnici, privredniki, umetnici, rudari zarađivali.
„Strankama reformatorima“ će uskoro doći odgovor na ovu selektivnu diskriminatorsku reformu a izborni rezultati će to i potvrditi.

O nama

Forum