Untitled Document

ARHIVA VESTI

Sindikalna oligarhija oličena u vođama SSSS i UGS „Nezavisnost“ određuje budućnost radnika Srbije.Svoju nesposobnost sindikalni oligarsi skupo naplaćuju od članstva i države.
SINDIKALNA OLIGARHIJA

Beograd, 28.01.2014.g.

Srpsko društvo predstavlja etalon društvene elitizacije koju sprovode vladajuća i nevladajuća elita a ova podela je bazirana na odrednici direktnog i indirektnog posedovanja političke vlasti. Te dve elite nameću mišljenje da su pripadnici elite vanrednih kvaliteta, moći i sposobnosti koje stavljaju u funkciju opšteg dobra. Sadašnja politička elita je nadomestila prethodnu političku elitu ali je u svom sastavu zadržala recidiv ljudi koji su i u prethodnom periodu bili deo političke elite i vlasti. Oni su dokaz da je elita prilagodljiva u vladanju nad podanicima i da su kao kategorija nepromenjljivi deo sistema društvenih vrednosti koje kreira ta ista elita. Današnjoj političkoj eliti se pripisuju osobine koje oni nemaju i ne potvrđuju kroz svoj rad ali se stvara klima pogodna za čudotvorce i opsenare.
Često a to srpski slučaj dokazuje u okviru nižih klasa (radnici, poštena intelegencija,..) se formira druga elitistička klasa a u srpskom slučaju je to klasa oligosindikalaca. Oni koji dolaze iz redova obespravljenih, ugroženih radnika putem demagogija uspostavljaju apsolutističku vlast u sindikatima i teže da postanu privesci elitističkih političkih struktura. Ta sindikalna birokratska struktura bazirana je na hijerarhiji faraonskog tipa gde se vrši koncentracija apsolutne vlasti vođe. Manir vođa sindikata je da sebe predstavljaju kao demokrate a u stvari kroz ponašanje i način života teže oligarhiji. Zato u Srbiji imamo elitizirane sindikate čije se vođe ponašaju i izgledaju kao sindikalni oligarsi sa istaknutom dozom privitimizma. Ti sindikalne oligarsi su spremni da tako stečene pozicije brane svim raspoloživim sredstvuima sa ciljem potpune dominacije nad onima kojima vladaju. Tu je sindikalno članstvo nemoćno, ono se prepušta vođi a vođa modifikuje i stvara poslušnike i poltrone umesto sledbenika. Ovakav način vladanja baziran je i nad apsolutnom kontrolom značajnih finansijskih sredstava sa kojima vođe sindikata raspolažu bez dovoljne kontrole. Vođe ostvaruju prevlast nad svim strukturama i pojedincima koji su im dali mandat. Zato ti sindikati nisu organizacije već oligarhije. Sindikalni oligarsi guše organizacionu i pojedinačnu životnu energiju, ograničavaju je, neutrališu kroz podmićivanja i imenovanja koja im donose finansijsku satisfakciju. Vođe su spremne da najviše plate za poslušnost i ćutanje. Na ovaj način uspostavlja se apsolutna vladavina pojedinca nad sindikalnim članstvom i strukturama koje su prošle kontrolne punktove sindikalnih vođa. Svoj elitizam sindikalne vođe baziraju na navodnim izvanrednim dostignućima, velikim ciljevima, privrženosti ideologiji i idealima kao i dokazanosti superiornosti u odnosu na sve druge. Članstvo prihvata tako promovisane vrednosti, ističe i prihvata svoju servilnost i inferiornost. Strategija sindikalnog elitzma je stvaranje despotizma uokvirenog demokratskim devijantnim procedurama stvorenim po modelu i potrebama vođe. S vremena na vreme vođa nađe žrtvu za primer onima koji daju znakove života i pobune. Tada pokazuju svoju osionost ali uključuju i druge kako bi ih još više unizili uključenjem u linčovanje i mobiranje kolega i tako od ljudi stvaraju sline.
Dani i godine ispred nas, naše ponašanje ka političkim i sindikalnim elitama odrediće budućnost u kojoj mesta ima ili za njih ili za nas.

O nama

Forum