Beograd,05.11.2013. U organizaciji Sindikalnog poverenika u Kolarčevom univerzitetu je organizovana rasprava o izmenama i dopunama Zakona o radu. Uvodničari su bili Slobodan Lalović, direktor „Radničke štampe“ i profesor sociologije Srećko Mihailović iz Centra za razvoj sindikalizma. Tema rasprave nije bio samo predlog Zakona o radu već i teška ekonomska situacija u zemlji, predlozi Zakona o štrajku, stečaju i mere ministarstva privrede kroz RESTART.

Zajednička ocena je da se ponuđenim predlogom gube mnoga stečena radna prava, da se fleksibilizacijom radnika omogućava lakše gubljenje i još teže dolaženje do posla. Srpskim radnicima i društvu se nudi ekstemni neoliberalni model koji treba da omogući nesigurnost, neizvesnost i strah za gubitak radnih mesta. Nudi se nagažovanje radnika na lizing preko agencija za zapošljavanje a rad na neodređeno vreme se polako gubi. Predloženi Zakon sadrži veliki broj nelogičnosti i predstavlja želje učesnika u izradi među kojima su Ministarstvo privrede, Unija poslodavaca Srbije, Američka privredna komora u Srbiji, Savet stranih investitora u Srbiji ali i MMF-a i Svetske banke. Ovim predlogom izmena i dopuna Zakona o radu Srbija bi imala najlošije rešenje u Evropi.

Profesor Mihailović je pored ostalog rekao „Evropa možda može da govori o fleksibilizaciji rada i o fleksigurnosti ali u našim uslovima je ona nemoguća“.

Sve ove izmene zakona neće povećati zaposlenost već će omogućiti samo veću nezaposlenost, lakše otpuštanje u javnom sektoru i legalizaciju svih odredi sadašnjeg Zakona o radu koje se već godinama ne sprovode uz prećutnu podršku države.

Od radnika se očekuje krajnja poslušnost i omogućavanje poslodavcu da bira po logici profita. Gube se insituti Kolektivnih ugovora i pregovori se svode na 1 na 1 radnika i poslodavca i Ugovor o radu što će dovesti pored ostalog i do opadanja nivoa zarada. Radnička klasa je razbijena a iznuđeno je propadanje sindikata.

Učesnici na raspravi su bili pored Industrijskog sindikata Srbije, predstavnici većine sindikalnih centrala, predstavnika osnovnih sindikalnih organizacija, predstavnici tkz. kućnih sindikata, regionalnih sindikata, pokrajinskih sindikalnih centrala ali što je interesantno i predstavnici Saveza sindikata Srbije sa regiona, više eksperata i medija.

Zajednički stav svih učesnika je da nije vreme za izmene zakona o radu, da se nešto mora uraditi, da je dosta bilo podela i da je neophodno akciono okupljanje oko predloženih mera i to ne samo sindikata koji su sada u dve kolone već i nezaposlenih, zaposlenih i penzionera. Učesnici su predlagali medijske kampanje, proteste, peticije i ekstrmenije akcije a kada se brani Zakon o radu sve je u igri!

Ovakav model okupljanja su već ponudila 4 sindikata, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije, Aocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ kroz SRPSKI SINDIKALNI FRONT koji poziva i sve druge sindikate da se priključe kampanji ali i nezaposlene, udruženja građana i sve ostale građane koji shvataju ozbiljnost situacije i momenat kada se moramo ujediniti oko zajedničkog cilj, sprečavanja donošenja predloženog Zakona o radu kojim radnici u Srbiji gube dostojanstvo.