Najava prvog potpredsednika Vlade Srbije (PPV) Aleksandra Vučića, na skupu organizovanom od strane Američke privredne komore u hotelu Hajat, da će izvršiti promenu Zakona o radu i smanjiti poreze na zaradu za 30% izazvala je pravi delirijum oduševljenja poslodavačkih organizacija. Obrazloženje koje je dao PPV za ovakav svoj stav je u najamanju ruku problematičan i neutemeljen u činjenicama, „činjenicama“ koje Američka privredna komora, NALED, Savet stranih investitora, Unija poslodavaca Srbije (UPS), već dve godine zasipa javnost Srbije. Industrijski sindikat Srbije je blagovremeno, i prethodnoj i sadašnjoj vladi, dao konkretne predloge kada je u pitanju rešavanje pitanja ekonomije, industrije pa i radnog zakonodavstva.

     Prva teza je da će izmene Zakona o radu dovesti do novog zapošljavanja je besmislena. Novo zapošljavanje donose novi poslovi a ne administrativna mera. Samo novi poslovi uzrokuju potrebu za angažovanjem dodatne radne snage i novog zapošljavanja. U delu sadašnjeg Zakona o radu koji tretira zapošljavanje, sam čin zapošljavanja ostavljen je na volju poslodavcu. Može i bukvalno telefonskim putem zaposliti koga on hoće i kad hoće. Na raspolaganju su mu rad na neodređeno ili određeno vreme, ugovor o delu, rad sa punim ili nepunim radnim vremenom, za obavljanje jednog ili više poslova, rad od kuće, kao kućno i pomoćno osoblje (kućne pomoćnice) itd. Prema Zakonu o radu nema nikakvu obavezu da potrebe za zaposlenima prijavljuje ili oglašava. Zašto onda nema novog zapošljavanja? Zato što nema novih poslova. I kada dođe do novog posla poslodavac se odlučuje da taj dodatni posao rasporedi na postojeće zaposlene kroz prekovremeni rad, preraspodelu posla, uvođenjem više smena itd. Sve ono što mu Zakon o radu ostavlja na raspolaganju. Odluka šta će i kako primeniti u organizaciji posla, isključivo je njegova. Jedina obaveza koju ima je da o tome obavesti zaposlene. Da to i ne piše u Zakonu o radu, valjda je normalno.

     Još jedna mogućnost koja mu stoji na raspolaganju a nije sadržana u Zakonu o radu, već Zakonu o zapošljavanju je da zaposli radnika preko Agencije za zapošljavanje. Trenutno u Srbiji legalno (sa dozvolom) radi oko 60 Agencija, preko kojih poslodavaca može da dodatno angažuje novozaposlene.

     U čemu je onda problem sa novim zapošljavanjem? Svakako nije u zakonskoj regulativi!

     Druga teza je da je rad u Srbiji skup i da se mora smanjiti porezi i doprinosi kako bi došlo do novog zapošljavanja ali smanjila siva ekonomija!? Ne znamo da li se PPV dobro obavestio kada je izašao sa predlogom za smanjenje poreza i doprinosa za 30%, što je i teorijski nemoguće! Jedino, ako Palma u Pomoravlju nije pronašao naftu a mi nismo obavešteni. Jer, toliko oslobađanja od poreza mora da se nadomesti iz nekih državnih prihoda a da se zadrži sadašnji nivo zdravstvenih usluga, izdvajanje za penzije i za nezaposlene. Od poreza na zarade koji iznosi 10% finansira se lokalana samouprava i najniži je porez na zarade u Evropi. Inače Srbija se po opterećenosti zarada porezima i doprinosima nalazi u sredini kada je Evropa u pitanju. 

     Problem nije u porezima i doprinosima koji u procentualnom iznosu ne prelaze 50% i koje zaposleni i poslodavci plaćaju po pola. Zaposleni iz zarade (bruto 1.) i poslodavci na zaradau (bruto 2.). Upravo ova formulacija iz i na zaradau dovodi do toga da iako porez i doprinosi u zbiru procentualno iznose 47,3% kada se primeni formula iz i na zaradu novčano se dobija da u zbiru na svakih isplaćenih 100 dinara za porez i doprinose treba izdvojiti još 64 dinara. Dakle nije problem u visini poreza i doprinosa! Problem je u sistemu obračuna (formuli) i nju treba promeniti, a ne visinu poreza i doprinosa. Teza da će smanjenje visine poreza i doprinosa, smanjiti sivu ekonomiju jednostavno nije tačna. Učešće zarada u ukupnim troškovima preduzeća u Srbiji spala je na ispod 10%. Siva ekonomija ne opstaje zato što ne isplaćuje zarade (neko mora da radi, a niko ne radi za džabe) već na izbegavanju plaćanja PDV-a, akciza, carina i ostalih troškova kojima su opterećena preduzeća koja legalno posluju. Siva ekonomija se suzbija efikasnom inspekcijkom i kaznenom politikom, a nikako čineći ustupke „sivoj ekonomiji“. najavljenim merama o smanjenju poreza i doprinosa i izmenama Zakona o radu u cilju „fkesibilizacije rada“, cilj je da se legalna ekonomija približi sivoj a ne obrnuto.

     Industrijski sindikat Srbije smatra da je na sceni isti demagoški pristup kako bi se udovoljilo krupnom kapitalu a u javnosti stekao utisak nekakvih reformi. Problem, deficita državnog budžeta neće se reštiti promenom zakona o radu, već kresanjem nepotrebnih troškova a prostora za kresanje ima. Za početak ukinuti 115 Agencija koje budžet godišnje koštaju 600 miliona evra i prestati iz budžeta finansiranje političkih partija i deficit je prepolovljen.

     Ono što dodatno zabrinjava sve jeste neverovatna servislnost domaće „stručne javnosti“, prema nosiocima vlasti. Vlasti koja prvo dođe na vlast pa onda pristupa pravljenju programa rada, umesto da pre dolaska na vlast imaju i programe i timove koji će odmah početi sa konkretnim radom. Novi ministar privrede izaćiće sa konkrtenim programom za dva meseca, Stros-Kan će doneti program savetovanja za tri meseca. Vlast upravo radi ono što ne bi smela da radi, troši vreme koje je za Srbiju dragoceno. Zamajavanje sa obećanjima nekakvoj Američkoj privrednoj komori čiji su najistaknutiji članovi Delta (Mišković), Luka Beograd (Beko), Ekonomski institut (Đunić, Vlahović) je obična estrada. Estradnim trikovima se ne vodi ekonomska politika.