Da je način rada i postignuti rezultati Odbora Agencije za borbu protiv korupcije problematična je i činjenica koju je potvrdio Upravni sud Republike Srbije presudom i poništavanjem Rešenja Žalbene komisije Agencije za borbu protiv korupcije, a po tužbi Jovana Stojkovića.

     Novopostavljena Žalbena komisija Agencije za borbu protiv korupcije je razmatrajući presudu Upravnog suda, sebe proglasila za „nenadležnom“ za već utvrđenu zloupotrebu položaja i kršenje zakona profesora dr Čedomira Čupića i profesora dr Zorana Stojiljkovića kao saučensika koji su omogućili zapošljavanje u Agenciji za borbu protiv korupcije suprotno Zakonu i načelima Agencije, kada je u pitanju zapošljavanje.

Profesor dr Čedomir Čupić je prepoznat i uskraćeno mu je poverenje, ali šta je sa profesorom dr Zoranom Stojiljkovićem? Zar on sam nije potvrdio da se sve završavalo putem telefona i „burazerski“, a što je u suprotnosti sa onim što su profesor Čupić i profesor Stojiljković kao članovi Žalbene komije trebali da sprovedu. 

     Da stvar bude još gora profesor dr Stojiljković ispred Odbora Agencije za borbu govori na prezentaciji projekta „Zapošljavanje bez korupcije, o prisutnosti korupcije i nepotizma u državnim institucijama“. Tom prilikom nije spomenuo i Agenciju za borbu protiv korupcije.

     Činjenica da profesor dr Stojiljković nije podneo ostavku i prihvatio odgovornost za saučesništvo sa profesorom dr Čupićem govori da je prihvatio poziciju „grešnika“ bez podnošenja odgovornosti, a što će biti od velike koristi svima onima o kojima je do skora  govorio profesor dr Čupić, a nastavlja Stojiljković, a potvrđeni su kao nosioci korupcije. Sa „puterom na glavi“ teško možeš sprovoditi Strategiju za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, ali izgleda da takvi ljudi upravo trebaju i da je korupcija kao pojava već odradila svoj posao u samom Odboru Agencije za borbu protiv korupcije.