Beograd, 09.07.2013.g.

     Industrijski sindikat Srbije je izvršio analizu Prvog javnog slušanja Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Republike Srbije „Stanje i perspektive preduzeća metalske industrije Srbije“ kako bi sebe i druge učesnike javnog slušanja podsetio šta se govorilo, šta se zaključilo i u kom pravcu je trebalo da ide reindustrijalizacija, nova industrijska politika i restrukturiranje srpskih preduzeća.

     Javno slušanje je bilo podeljeno na dva dela. U prvom delu govorili su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, Samostalnog sindikata metalaca Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijskog sindikata Srbije i Udruženih sindikata Srbije – SLOGA.

     Uvodničari su u uvodnim napomenama, pre svega, dali prikaz stanja i uzroka i predložili mere za prevazilaženje uočenih i iznesenih problema.

     Izneto je, pored ostalog, da je 80- tih godina metalski sektor u Srbiji zapošljavao preko 400.000, a danas ima oko 110.000 radnika, koji se bore da prežive. Nema više velikih metalskih preduzeća koja su proizvodila mašine, brodove, vagone, saobraćajna sredstva, poljoprivredne mašine i zapošljavale diplomce sa mašinskog, elektrotehničkog i saobraćajnog fakulteta. U oblasti industrije alatnih i numeričkih mašina nema više ni jednog značajnog proizvođača.

     Govorilo se o Ikarbusu, FAP Priboj, FVK Kraljevo, Goša Smederevska Palanka, EI Niš, Zmaj, Ivo Lola Ribar, IMT IMR, Sever Subotica.

     Iznešen je podatak da dugovi preduzeća iznose oko 147 milijardi dinara a država duguje privrednicima oko 110 milijardi dinara

     Zaključeno je da je svetska ekonomska kriza snažno pogodila i metalsku industriju, a udružena sa našim domaćim slabostima i greškama otežava rešavanje problema. Kompanije koje su dovedene od strane države i kojima je bivša Vlada davala po 10 hiljada evra za otvaranje svakog radnog mesta zapošljavale su obrazovane ljude kao polukvalifikovane i nekvalifikovane i tretirale ih kao roblje, dajući im najprostije poslove, uz najveća poniženja. Naveden je primer bivše "Elektrorače", sadašnje "Jure", južno-korejske kompanije, u kojoj se vrši mobing, maltretiranje i šikaniranje radnika na nedopustiv način.

     Izneto je da je, pored ostalog, uzrok propadanja metalske industrije loša privatizacija, što je dovelo do toga da 44% preduzeća metalske industrije bude ugašeno i 300.000 radnika ostane bez posla. Uzroci današnjih problema u metalskom sektoru su spora reakcija države na neispunjavanje kupoprodajnih obaveza, velika izdvajanja iz zarada za poreze, naknade i doprinose, nizak nivo zarada u odnosu na vanprivredu, radna, socijalna i materijalna nesigurnost zaposlenih u metalskoj privredi, neprimenjivanje zakona i kolektivnih ugovora, neefikasna radno-pravna zaštita, odnosno neefikasan rad nadležnih državnih inspekcija, odsustvo strategije privrednog i industrijskog razvoja, odsustvo efikasnih mera u cilju povećanja uposlenosti proizvodnih kapaciteta, korupcija na skoro svim nivoima, nedostatak socijalnog dijaloga i uvažavanja stavova sindikata i dominantan politički uticaj u svim društvenim, pa i u privrednim sferama.

     Istaknuto je da su neophodne hitne mere, u skladu sa proklomovanim predizbornim obećanjima političkih partija da će se raditi na reindustrijalizaciji Srbije i na oživljavanju metalskog kompleksa. Neophodno je restrukturirati privredu, jer nema privrednog razvoja bez obnove industrije i povećanja izvoza. Izneto je da zabrinjava Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji, prema kome sva preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja do sredine 2014. godine taj proces treba da okončaju. Zabrinjava činjenica da iza tog Predloga zakona ne stoji program ozdravljenja preduzeća ili socijalni program, što može dovesti do toga da se ugasi oko 50 hiljada radnih mesta. Preduzeća specijalizovana za energetiku i opremu za proizvodnju i prenos električne energije moraju naći svoja mesta u revitalizaciji i obnovi, kao i u izgradnji novih kapaciteta. Veliki potencijal leži u preduzećima namenske industrije Srbije, koja treba konsolidovati, objediniti i osposobiti da budu konkurentna na tržištu. U izradi strategije za reindustrijalizaciju potrebno je uključiti obrazovni kadar sa tehničkih fakulteta i Vojno-tehničkog instituta, da svojim znanjem i iskustvom doprinesu što kvalitetnijoj izradi strategije i njenoj realizaciji. Podizanje tržišne konkurentnosti privrede, pa i metalske industrije nije moguće bez učešća i podsticaja države u strukturnoj promeni, kroz strateško partnerstvo, odnosno kroz dokapitalizaciju, a za to je neophodno promeniti sadašnji Zakon o privatizaciji. Nemoguće je naći primere razvijene metalske industrije u svetu bez brige, podrške, pa i subvencija od strane države, naročito u delu primarne proizvodnje metala, uključujući stimulacije za izvoz.

     Potrebna je promena poreske politike kako bi se smanjilo fiskalno opterećenje zarada, reforma tržišta rada i politike zapošljavanja, kako bi se smanjio nivo rada na crno; promena Zakona o javnim nabavkama, u pravcu poboljšanja pozicije domaćih preduzeća prilikom učešća na tenderima javnih državnih preduzeća; reforma obrazovanja, kojom bi se stvorio kadar za prihvatanje novih tehnologija; uspostavljanje partnerskih odnosa između države, poslodavaca i sindikata, kao i uspostavljanje jasnih pravila između sveta rada i kapitala. Da bi opstala metalska industrija mora obezbediti posao na domaćem tržištu i jeftina sredstva za obrtni kapital. Izneto je da je potrebno preispitati privatizacije koje nisu postigle cilj - povećanje proizvodnje, povećanje zaposlenosti, povećanje zarada i drugo.

     Istaknuto je da je potrebno hitno preispitati sposobnost i rezultate rada dugogodišnjih direktora i timova koji se nalaze u preduzećima u restrukturiranju. Postoji značajan broj preduzeća čije je propadanje povezano sa pozicijama ljudi koji ih vode godinama. Direktore preduzeća treba da bira Vlada Republike Srbije na isti način na koji se biraju direktori javnih preduzeća, na konkursima, jer su preduzeća u restrukturiranju u vlasništvu države. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku treba da uključi predstavnike sindikata u svoje aktivnosti i da se odgovori na pitanje da li će Vlada sprovoditi usvojeni ,,Okvir industrijske politike Srbije od 2011. do 2020. godine“.

     Predstavnica Ministarstva finansija i privrede je iznela mišljenje da je rok za završetak procesa restrukturiranja do juna 2014. godine realan i da mora da se ispuni, jer je prošlo 14 godina i mora da se definiše koja preduzeća su kvalitetna i mogu da izađu na inostrano tržište sa kvalitetnim proizvodima, a koja preduzeća ne mogu da konkurišu i da se pripreme programi za ljude koji će potencijalno ostati bez posla. Istakla je činjenicu da su šezdeset posto sredstava koja su data za podsticaje dobila domaća lica. Svako ko otvara nova radna mesta i ima ozbiljne poslove ima pravo da konkuriše, a preduzeća su položila bankarske garancije da tri godine neće otpuštati radnike. Činjenica je da su niže plate, ali kad je to shvaćeno, u svaki ugovor je ugrađena obaveza da plata u preduzećima koja su dobila državnu subvenciju mora biti najmanje 20% viša od minimalne zarade u Republici Srbiji. Program restrukturiranja predlažu sama preduzeća, a 14 zaposlenih u Ministarstvu finansija i privrede prati taj proces za 200 preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja. U maju je Ministarstvo finansija i privrede dogovorilo sa sindikatima da zajedno sagledaju koja od svih preduzeća koja su u restrukturiranju imaju perspektivu i šta država još treba da učini za ta preduzeća koja imaju tržište. "IMT" i "IMR" imaju tržište i proizvodnja traktora je subvencionisana, ali su postojali i podsticaji za proizvodnju autobusa. Od 2009. do 2012. godina subvencionisana je proizvodnja 523 autobusa i to ne samo FAP, nego i Kragujevac. Istakla je da je problem što je jedan broj ovih preduzeća predimenzioniran, izgrađen za potrebe tržišta stare Jugoslavije, a realno su ta tržišta izgubljena. U vezi zaostalih plata, iznela je podatak da je Ministarstvo isplatilo sredstva za te namene na račune ovih preduzeća. Što se tiče PDV, kroz izmene zakona je predviđeno da mala i srednja preduzeća imaju mogućnost da porez plate po naplati. Smatra da je veliki pritisak koji vrši na Vladu privatni sektor posledica dugovanja preduzeća u restrukturiranju. Kada je reč o stečaju, potrebno je imati unapred pripremljen program reorganizacije, što će omogućiti da se preduzeća odblokiraju. Ministarstvo će pomoći svim preduzećima koja imaju perspektivu da naprave program. Prvo preduzeće koje će otići u stečaj po unapred pripremljenom programu trebalo bi da bude RTB Bor, a na tome se radi već duže vremena. U jednom danu se otvori i zatvori stečajni postupak, ali preduzeće i dalje normalno radi.

      Pored analize stanja i problema, izneti su zahtevi i predložena moguća rešenja.

      Sindikati traže od Vlade Republike Srbije da izradom strategije, kroz tripartitni sporazum, krene u proces reindustrijalizacije, razvoja i novog zapošljavanja. Potrebno je da Vlada izradi strategiju koja će identifikovati privredne grane koje je potrebno subvencionisati, pod kojim uslovima i koliko dugo.

     Sindikati su predložili:

  - da se u programu reindustrijalizacije izvrši analiza stanja i utvrde način rešavanja problema za svako preduzeće pojedinačno;

  -    da se obezbedi finansiranje privrede, kako za obrtna sredstva, tako i za razvoj, pod uslovima koje imaju privrednici u razvijenim državama;

  -    da se reformom poreskog sistema relaksiraju privrednici i oslobode od plaćanja poreza i doprinosa na sredstva za topli obrok i regres, i taj iznos usmere u zarade zaposlenih;

  -    da se izradi sistem stimulacija izvoza i destimulacije uvoza tehničkim merama zaštite;

  -    da Vlada nađe način i poveže staž za sve radnike u metalskoj industriji Srbije i obezbedi zdravstveno osiguranje za one kojima preduzeća ne mogu da uplate doprinose za zdravstveno osiguranje;

  -    da "Železara Smederevo" ima poseban tretman kod Vlade RS i da se održi hitan sastanak;

  -    da se ukine diskriminacija prema srpskim privrednicima, jer nema logike da se stranoj kompaniji stimuliše sa po deset hiljada evra zapošljavanje radnika, a da domaća preduzeća ne mogu da obave ni kompenzaciju;

  -    da se u Zakonu o budžetu za 2013. godinu predvidi isti nivo sredstava za subvencije preduzećima u restrukturiranju, kao za 2012. godinu;

  -    da se u Zakonu o budžetu za 2013. godinu zadrže sredstva za subvencije za poljomehanizaciju;

  -    da se obezbede sredstva za programe subvencionisanja prodaje domaće poljomehanizacije, kamiona i autobusa;

  -    da se u Zakonu o budžetu za 2013. godinu predvide sredstva za revitalizaciju i razvoj preduzeća u restrukturiranju, radi pripreme ovih preduzeća za privatizaciju;

  -    da se reši pitanje starih dugovanja preduzeća u restrukturiranju po kreditima Pariskog i Londonskog kluba;

  -    da Vlada energičnijim inspekcijskim nadzorom suzbije sivu ekonomiju;

  -    da država, kroz poreske stimulacije, odnosno olakšice, da prednost preduzećima koja imaju organizovan sindikat;

  -    da Narodna skupština i Vlada podrže uključivanje privrednika u zvanične državne delegacije;

  -    da se kroz Zakon o državnim preduzećima maksimalno profesionalizuje menadžment i da se preduzeća korporatizuju u vrlo kratkom roku;

  -    da se održe sastanci predstavnika sindikata sa predsednicima poslaničkih grupa, radi lobiranja za zaključke i pripremu amandmana na predloge zakona;

  -    da Vlada i Narodna Skupština donose zakone kojima se daju garancije za kreditne linije za kupovinu elektromašinske opreme, tek nakon dogovora o učešću domaće elektro-mašinogradnje u neograničenom obimu i u obimu koji mogu da ostvare. Ukoliko se projekti finansiraju iz sopstvenih izvora, potrebno je obezbediti učešće na tenderima domaćih preduzeća iz oblasti elektroprivrede, nafte i gasa, vodoprivrede i rudarstva, koja su pod kontrolom države, u neograničenom obimu. Institut direktnog dogovaranja sa domaćim kupcima treba da se zadrži u Zakonu o javnim nabavkama i da javni tenderi budu korektno izvedeni. Potreban je sistem javnih nabavki koji će favorizovati domaće proizvođače. Svako naše preduzeće, čak i najbolje, ima 10 stranih konkurenata, preduzeća koja su sposobnija i moćnija od njega i Srbija ne sme da se otvara bez ikakvih ograda i ograničenja;

  -    da se izvrši selekcija preduzeća koja imaju potencijale sopstvenog razvoja konkurentnih proizvoda, koja mogu dobiti uverenja po procedurama Privredne komore Srbije, radi dugoročnog finansiranja razvoja proizvodnje domaćih proizvoda za izvoz. Za finansiranje ovakvih projekata potrebno je obezbediti dugoročne investicione kredite sa grace periodom od tri do četiri godine, sa rokom vraćanja od 15 do 20 godina. Garancije treba da obezbedi Republika Srbija, a država treba da izradi modernije modele obezbeđenja vraćanja kredita, kako bi se osiguralo vraćanje kredita, umesto klasičnih modela koje imaju sve sadašnje banke. Potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za uspostavljanje neophodne finansijske podrške industriji kroz državnu razvojnu banku transformisanjem Fonda za razvoj;

  -    da se, kada je u pitanju zelena energija, prioritet da izgradnji malih hidroelektrana, u čijoj izgradnji učestvuje domaća industrija i domaći investitori, s obzirom da zelenu energiju finansira EPS, odnosno građani. EPS je nakon 20 godina napravila jednu malu hidroelektranu na Banjskoj reci, kod Prvoneka, Vranjska Banja. To je zajednički proizvod sa kolegama iz "Sever" Subotice.

      Na osnovu diskusije, Zoran Vujović je u ime predstavnika sindikata predložio zajedničke zaključke. Naknadno je u ime Industrijskog sindikata Srbije, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, Sindikata industrijskih radnika Srbija Sloga i Samostalnog sindikata metalaca Srbije dostavio usaglašene sledeće

"Z A K Lj U Č K E"

 1. Ocenjuje se da je opstanak i razvoj metalske industrije uslov opstanka i razvoja Srbije.

 2. Prioritetan zadatak Vlade RS je da odmah otpočne sa procesom reindustrijalizacije i razvoja, kao i novog zapošljavanja u privredi Republike Srbije.

 3. Proces reindustrijalizacije voditi kroz sledeće najvažnije tačke, i to:

  - izvršiti analizu stanja u preduzećima metalske industrije Srbije, utvrditi zajedničke probleme i probleme svakog preduzeća pojedinačno;

  - na osnovu analize stanja utvrditi način rešavanja problema za svako preduzeće pojedinačno i u tom smislu traži se od svih direktora, kako preduzeća u restrukturiranju, tako i privatizovanih preduzeća, da predlože planove izlaska preduzeća iz krize;

  - uposliti domaću metalsku industriju Srbije na sve moguće načine (ekonomski ambasadori, poseta privrednih delegacija i drugo), a naročito dodeljujući im poslove od javnih, javnih komunalnih preduzeća i gradskih i lokalnih samouprava, i u tom smislu, štiteći domaću proizvodnju, izmeniti Zakon o javnim nabavkama;

  - primeri onemogućavanja srpskih preduzeća, kroz uslove tendera, da dobiju posao od javnih, javnih komunalnih preduzeća i lokalne samouprave su brojne, a poslednji primer je tender grada Beograda kojim je onemogućeno "Ikarbusu" i drugim domaćim proizvođačima autobusa da dobiju posao za izradu 180 niskopodnih autobusa;

  - obezbediti finansiranje privrede, kako za obrtna sredstva tako i za razvoj, kreditima sa istim uslovima kao i u razvijenim državama Evrope;

  - kroz reformu poreskog sistema relaksirati privrednike nivoom zahvatanja iz zarada, a odmah izmenom Zakona o porezu na dohodak građana i drugih zakona skinuti porez i doprinose sa sredstava za topli obrok i regres i ta sredstva usmeriti u zaradu radnika.

 4. U Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu obavezno predvideti:

  - isti nivo sredstava za subvencije preduzeća u restrukturiranju kao i za 2012. godinu;

  - obezbediti (u Budžetu nisu predviđena) sredstva (kao i u Budžetu za 2012. godinu) za program poljomehanizacije, kamiona i autobusa;

  - predvideti sredstva (u Budžetu ih nema) za revitalizaciju i razvoj preduzeća u restrukturiranju, a zbog najave Vlade RS da će restrukturiranja trajati do 30. juna 2014. godine, kao i za pripremu ovih preduzeća.

 5. Izraditi sistem stimulacije izvoza i destimulacije uvoza.

 6. Zbog važnosti fabrike, "Železara Smederevo" mora kod Vlade RS imati poseban tretman i u tom smislu su neophodni hitni sastanci.

 7. Kolektivni ugovori i socijalni dijalog su ključ industrijske politike i neophodan faktor stabilnosti i rezultata.

 8. Vlada i resorna ministarstva pod hitno moraju da reše sledeća pitanja:

  - povezivanje radnog staža za sve radnike preduzeća u restrukturiranju;

  - obezbeđivanje zdravstvene zaštite za radnike i članove njihovih porodica preduzeća koja nisu mogle da plate doprinose za zdravstveno osiguranje;

  - rešavanje problema prinudne naplate po presudama iz Strazbura;

  - čišćenje bilansa preduzeća od starih dugova po kreditima Pariskog i Londonskog kluba.

 9. Sindikati se obavezuju da će zatražiti i održati sastanke sa svim poslaničkim grupama radi lobiranja za realizaciju ovih zaključaka.

 10. U cilju realizacija ovih zaključaka formira se radna grupa u sastavu:

  - Aleksandra Tomić, predsednik Odbora;

  - Slavica Savić, član Odbora;

  - Dragan Matić, predsednik Industrijskog sindikata;

  - Dragan Milovanović, predsednik ASNS za metalsku industriju;

  - Miodrag Šormaz, Sindikat industrijskih radnika Srbije Sloga;

  - Zoran Vujović, predsednik SSMS;

  - predstavnik Vlade RS;

  - predstavnik Ministarstva finansija i privrede;

  - predstavnik Privredne komore Srbije;

  - predstavnik Unije poslodavaca Srbije;

  - predstavnik Kluba privrednik.

 11. Novi sastanak u istom sazivu, na kome ćemo podneti izveštaj o rezultatima po ovim zaključcima očekujemo u januaru ili februaru 2013. godine.

 12. Prilog ovih zaključaka čini i Predlog nove ekonomske politike Privredna komora Srbije za period 2012. - 2016. godina.

     Narodni poslanici su pozdravili inicijativu za održavanje javnog slušanja i istakli da predstavnici sindikata u Narodnoj skupštini imaju potpuno otvorena vrata u ovom sazivu i da će članovi Odbora diskutovati o navedenim problemima i na sednicama Narodne skupštine. Narodni poslanici, poslednjeg četvrtka u mesecu, kada je na sednici Narodne skupštine prisutna cela Vlada, postavljaju pitanja i zaključci sadržani u ovoj informaciji će poslužiti narodnim poslanicima da svaki put postave pitanje Vladi Republike Srbije i resornim ministrima šta su po određenim pitanjima, odnosno zaključcima uradili. Takođe, će predložiti da se sazove posebna sednica Narodne skupštine u vezi s izveštajem nadležnog organa, koji obuhvata probleme restruktuiranja preduzeća metalskog kompleksa, a koji se u skladu sa zakonima, podnosi Narodnoj skupštini.

     Predsedavajuća je ukazala da na javnim slušanjima ne postoji mogućnost glasanja o usvajanju zaključaka i da će oni biti sadržani u Informaciji, koja će biti dostavljena svim učesnicima. Istakla je da po Poslovniku Narodne skupštine ne postoji mogućnost da se formira radna grupa predložena u zaključcima.

     Uvodničari u drugom delu bili su: Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalsku i elektroindustriju Privredne komore Srbije, Svetozar Krstić, sekretar Udruženja industrije Privredne komore Beograda i Dušan Korunski, sekretar Unije poslodavaca Srbije.

     U uvodnim napomena dat je prikaz stanja i uzroka, izazova i predlog mera.

     Izneto je da realno postoje negativni trendovi u privredi, kao što su: mala iskorišćenost kapaciteta, niska produktivnost, visoki troškovi proizvodnje i poslovanja, kriza tražnje na ino i domaćem tržištu i izvoz proizvoda sa najnižim stepenom finalizacije, koji imaju nisku neto dodatnu vrednost. Privredna društva u restrukturiranju predstavljaju najveći problem sektora metalske i elektroindustrije i za prošlu godinu beleže gubitak oko 200 miliona evra. U tome metalska industrija učestvuje sa oko 30 miliona evra.

     Osnovni problemi i ograničenja u poslovanju su: opšta nelikvidnost; izuzetno visoka zaduženost preduzeća; smanjenje kako inostrane, tako i domaće tražnje; visoki troškovi poslovanja; neregularnost u postupcima javnih nabavki; privatizacija velikih sistema nije ispunila očekivanja u uvođenju novih tehnologija i opreme; nezavršena privatizacija velikih sistema i dugotrajno restrukturiranje; zakasnele, selektivne i iznuđene mere države u revitalizaciji društvenih preduzeća koja su u procesu privatizacije; neophodnost usaglašavanja sa regulativama EU, posebno u oblasti zaštite životne sredine; nizak nivo konkurentnosti zbog zastarele tehnologije; obezbeđenje kadrova sa specifičnim znanjima i veštinama; nedostatak mehanizama za podršku revitalizaciji industrije u Srbiji.

     Izneto je da političke partije, koje postavljaju direktore i upravne odbore u javnim preduzećima korupcijom za 20% povećavaju trošak u javnim nabavkama. Kompletan set zakona koji čini radno zakonodavstvo ide na ruku bujajućoj birokratiji, tako da mala preduzeća ili mikro preduzeća, tamo gde je dvoje, troje, do petoro ljudi zaposleno, jednostavno ne mogu da izdrže taj teret s komercijalne i sa administrativne strane oko odgovaranja na sve zahteve koji su propisani radnim zakonodavstvom, prvenstveno Zakonom o radu. Strani investitori ne žele da dolaze u zemlju gde je teško nekoga otpustiti.

     Ključni izazovi za naredni period su: smanjenje tražnje, smanjenje priliva kapitala, pogoršanje uslova zaduživanja, rast cena kapitala, inflacija, kurs dinara, nelikvidnost, prezaduženost privrede i države, ambijent poslovanja koji generiše visoke troškove poslovanja i drugo.

     Istaknuto je da je Skupština Privredne komore Srbije pripremila predlog paketa mera za rešavanje problema u privredi. Izražena je spremnost da Privredna komora Srbije bude nosilac projekta reindustrijalizacije Srbije, koji radi zajedno sa Akademijom tehničkih nauka, institutima i fakultetima.

     U sprovođenju politike javnih nabavki treba stimulisati konzorcijume na čijem je čelu domaći proizvođač, tako da konzorcijum ima status povlašćenog ponuđača i na taj način obezbeđuje i reference. Država mora da omogući učešće srpske privrede na tenderima, u određenom procentu, 45 do 50%, da se obavežu strana preduzeća da moraju angažovati domaća preduzeća kao podizvođače u određenom procentu.

     Istaknuto je da je Grupa od 20 najrazvijenijih zemalja u Seulu na svom skupu donela odluku da se privredni rast, porast blagostanja i porast zaposlenih ostvaruje kroz mešovitu privredu, kroz veće učešće države i kroz ubrzani rast industrije, smanjenjem socijalnih razlika većom državnom regulacijom. Država treba da se slobodnije umeša u procese koji se tiču privrede i industrije, jer osim subvencija postoji čitav niz mera koje zemlje sa tržišnom privredom mogu da preduzmu. Velika su ograničenja u pogledu mera koje Vlada može preduzimati, imajući u vidu međunarodne sporazume, pristupne pregovore sa EU, pregovore sa Svetskom trgovinskom organizacijom, i da najveći broj iznetih predloga ne može direktno da se primeni, jer nas na to obavezuju ratifikovani međunarodni ugovori i sporazumi. Ono što država može da uradi i što ne zahteva nikakva novčana sredstava i nije uslovljeno sa budžetom, to je da obezbedi makroekonomsku stabilnost i da donese odluku da u Srbiju mogu da se uvoze samo na primer novi traktori sa eko-motorima, što nije zabranjeno (tehničke mere zaštite) i naša industrija traktora bi prodala tri ili četiri puta više domaćih traktora. Tehničkim standardima se štite i druge države i to je nešto što se može primeniti i gde ne postoje ograničenja.

     Neophodno je da država vodi računa o politici konkurencije, sprečava monopole i utvrdi politiku koncentracije. Odabirom preduzeća koja mogu da budu nosioci razvoja Vlada može pružanjem pomoći u organizacionom smislu i primenom najnovijih tehnoloških znanja, da dovede do toga da ta preduzeća povuku i mala i srednja preduzeća i čitavu granu napred.

     Treba povećati neoporeziv deo zarade i da se ukinu porezi i doprinosi na topli obrok i regres, kako bi se radnicima u privatnom sektoru omogućilo da povećaju plate koje su za trećinu niže nego u javnom sektoru. Poslodavac mora imati mogućnost da bez velikih troškova otpusti radnu snagu u vreme krize, da bi posle mogao ponovo da je zaposli, kada tržišna klima bila povoljnija.

     U diskusiji, koja je usledila učestvovali su: Dragan Grozdanović, predstavnik Industrijskog sindikata ATB SEVER iz Subotice, Goran Jovanović, glavni poverenik ASNS „GOŠA FOM A.D.“, Božidar Petrović, v.d. direktora EI Holding korporacija A. D. Niš -u restrukturiranju, Danilo Tvrdišić, član UO „Dveri“ i Zoran Vujović, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije.

     Izneto je nekoliko konkretnih predloga:

  -    za posao u Kolubari, nabavku mašinske i elektroopreme u iznosu od 180 miliona eura, koji finansira Nemačka razvojna banka, ATB "Sever", "Minel" i "Mihajlo Pupin" mogu da urade kompletnu elektroopremu, a "Goša", "Kolubara Metal", "MIN 14. oktobar", najveći deo mašinske opreme;

  -    za revitalizaciju hidroelektrane ,,Zvornik“, ATB "Sever", sa vodećim preduzećima iz metalske industrije, može da proizvede sva četiri generatora, a "Minel" transformatori i veći deo druge elektroopreme. Projekat je vredan 70 miliona eura, i takođe, je finansiran od "Nemačke razvojne banke";

  -    projekat EPS, za izgradnju ili revitalizaciju 23 male hidroelektrane u iznosu od 45 miliona eura, koje takođe finansira Nemačka banka za obnovu i razvoj, u celosti može da realizuje domaća elektrometalska industrija i metalska industrija – ATB "Sever", Institut "Mihajlo Pupin", "Minel", jer proizvodno-tehnički ima sve resurse uključujući i finansijske, da ovaj posao zatvori. Ukoliko se budu prihvatili u tenderskoj proceduri uslovi koje bude tražila "Nemačka razvojna banka", posao će dobiti vodeća svetska preduzeća, a za radnike Srbije tu neće biti posla;

  -    za projekat EPS sa italijanskim partnerom na ibarskim hidroelektranama, ATB "Sever" može da proizvede sve hidrogeneratore, "Minel" i "Mihajlo Pupin" elektroopremu, a "Goša" sa svojim strateškim partnerima i 50% turbinske opreme. Vrednost projekta je 370 miliona eura. Elektromašinska oprema je 150 miliona eura;

  -    projekat odsumporavanja, četiri bloka u TENT-u, za prvu fazu finansiranja koju obezbeđuje Vlada Japana izdvojeno je 250 miliona evra. Projekat još nije predstavljen domaćoj elektrometalnoj industriji;

  -    umesto subvencija stranim firmama za zapošljavanje na tri godine, subvencije treba davati firmama koje su ovu godinu pozitivno završile i nisu otpustile ni jednog radnika;

  -    dozvoliti firmama u restruktuiranju radničko akcionarstvo;

  -    da Vlada zaključkom omogući da se prazne proizvodne hale daju na korišćenje na neodređeno vreme zainteresovanim firmama;

  -    da se zatraži od Agencije za privatizaciju da omogući, na rok duži od 6 meseci, korišćenje krovova za postavljanje solarnih panela na objektima EI Niš zainteresovanim firmama;

  -    da Vlada omogući odlaganje izvršenja strazburških presuda do okončanja procesa privatizacije, a da paralelno namiruje dugove poveriocima po modelu po kojem je namirila dugove za ,,staru štednju“.

     Izneto je da su veliki bageri koji rade po srpskim kopovima proizvod "Goše form", po projektima finansiranim kreditima EU, gde je "Goša" podizvođač i gde izvođač radova uslovljava da se kupi "Simensov" motor, iako "Sever" daje tri puta bolje uslove.

     U velikom kompleksu "Elektronske industrije" u Nišu planira se da se izgradi i formira privredno društvo "Tehnis" Niš, veliki tehnološki park, koji bi bio zamena za "Elektronsku industriju". Sa druge strane radnici potražuju svoje dugogodišnje zaostale zarade. Vlada je preko Agencije za privatizaciju u toku letnjih meseci prikupila sva sudska rešenja na ime potraživanja i evidentirala. Jedan od problema u oživljavanju kakvog-takvog dela proizvodnje su ta potraživanja.

     U diskusiji je postavljeno pitanje zašto je "Jura" dobila oko 25 miliona eura subvencija od države Srbije po radnom mestu za maltretiranje radnika i ne poštovanje zakona. Menadžer koji je u "Drekslmajeru" maltretirao radnike i zbog toga otpušten, primljen je u "Leoni" za generalnog direktora. U "Grameru" iz Aleksinca je predstavnik sindikata dobio otkaz, zato što dve godine traži potpisivanje kolektivnog ugovora. Predloženo je da narednom javnom slušanju prisustvuju predstavnici tih preduzeća koja su dobila novac od države Srbije. Izneto je da je prethodni saziv Narodne skupštine više puta obaveštavan o tome i da je predstavnik tadašnjeg Odbora za predstavke i predloge posetio "Juru".

     Predsedavajuća je istakla da je cilj javnog slušanja da predstavnici ministarstava dobiju potpunu informaciju sačinjenu na osnovu izlaganja sindikata i poslodavaca, kako bi se problemi zajednički rešavali. Predsedavajuća je uputila predstavnike sindikata da sve predloge, u vidu određenih zaključaka ili preporuka, potpišu i proslede Odboru, nakon čega će ih Odbor, sa određenim preporukama, zaključcima i informacijama, proslediti nadležnim ministarstvima. Pozdravila je inicijativu da se nastavi tripartitni dijalog između države, poslodavaca i sindikata i zatvorila javno slušanje.

     Posle sedam meseci budućnost metalskih preduzeća srpske privrede nikad nije bila neizvesnija a u sve procese koje je Vlada Republike Srbije vodila preko Ministarstva finansija i privrede nisu bili uključeni učesnici javnog slušanja, pa se postavlja pitanje «Kog smo se đavola i skupljali kada o našoj sudbini odlučuje onaj koga su molili da dođe u Vladu Republike Srbije i dali mu i nož i pogaču?»