Untitled Document

ARHIVA VESTI

Ispostavilo se da su sva upozorenja Industrijskog sindikata Srbije političkim moćnicima Srbije i pojedincima na najvišim državnim funkcijama, u proteklih nekoliko godina, bila uzaludna. Bez ministarstva industrije, nove industrijske politike i plana reindustrijalizacije nema oporavka i napretka srpske industrije. Konačan udarac u vidu „restrukturiranja“ 179 srpskih preduzeća. „Šindlerova lista“ napravljena u tajnosti, neobjavljena, unosi paniku i stvara prostor za korupciju.
SRPSKU INDUSTRIJU NE MOGU SPASITI ONI KOJI SU JE
SISTEMATSKI UNIŠTAVALI

Beograd, 26.06.2013.g.
Naknadna pamet Vlade Republike Srbije i ministra Dinkića neće dovesti do reindustrijalizacije i spašavanje srpske industrije. Poučeni istorijskom činjenicom da srpski narod ima „kratku“ pamet predstavnici Vlade Republike Srbije, pre svega Mlađan Dinkić i premijer Ivica Dačić pokušavaju da jednu od najvećih srpskih izgubljenih bitaka (deindustrijalizaciju i propast industrije Srbije) predstave kao pobedu institucija države i pojedinaca od kojih su neki učesnici a neki saučesnici više od dve decenije dugog procesa razgradnje privrednog i ekonomskog sistema i uništavanja srpske industrije.
Industrijski sindikat Srbije je još 2004.godine prepoznao aktivnosti tadašnje političke elite koja je nastavila već ranije započet proces organizovanog udruživanja u zločinu protiv industrije i industrijskih radnika Srbije. Iz tih razloga ofromljen je Industrijski sindikat Srbije sa ciljem da zaštiti interese industrijskih radnika Srbije a političkim moćnicima i privrednicima ukaže na loše političke poteze, izuzetno loše zakonodavstvo (Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, Zakon o hartijama od vrednosti, ...) a što je rezultiralo neviđenim kriminalom u procesu privatizacije kroz ministarstva, Agenciju za privatizaciju, sudstvo, ... Potvrda ovih naših navoda su u najnovijim hapšenjima upravo čelnika tih navedenih isntitucija.
2011. godine ISS je tadašnjoj vladi Mirka Cvetkovića i tadašnjem ministru privrede Mlađanu Dinkiću dao predlog Strategije razvoja industrije i reindustrijalizacije koju oni nikad nisu ni pogledali ni primenili. Jedan od naših najavžnijih zahteva je bio zahtev da se oformi ministarstvo industrije a to smo predlagali i u fazi predizbornih aktivnostima strankama koje su danas nosioci vlasti. U toku kampanje pala su određena obećanja ali tek ovih dana smo imali priliku da od ministra Dinkića čujemo plan gašenja blizu 90 srpskih idnustrijskih preduzeća a sve to je podržano od vlade Republike Srbije. U ovom trenutku nivo srpske industrijske proizvodnje nalazi se na nivou 60-tih godina prošlog veka, broj radnika u industriji je sveden ispod 300 000, prosečne zarade u tim preduzećima su ispod proseka Republike Srbiej a veliki broj njih, tačnije 179 je gurnuto u grupu preduzeća u retsrukturiranju. Podsećamo da je 1996.godine programom retsrukturiranja bilo obuhvaćeno 70 strateški važnih preduzeća a da je program retsrukturiranja jasno definisao kriterijume koji su u slučaju ispunjenja omogućavali preduzeću da dobije znak R. Potvrdilo se da su ta preduzeća ustvari bili „Šindlerova lista“ koju je neko smislio i dosledno sprovodio. Mnoga preduzeća su u toj agoniji između 10 i 12 godina. Direktori koji su ta preduzeća vodili su bili iz redova političkih partija koje su dolazile i odlazile sa vlasti, značajan broj njih je postavljen od strane ministarstva i Agencije za privatizaciju a u značajan broj ušli su stečajni upravnici. Čuli smo od ministra Dinkića da ti partijski kadrovi u preduzećima u retsrukturiranju troše 750 miliona evra godišnje a mi dodajemo, bez ikakve kontrole i sankcija za nenamensko trošenje. Kako ministar Dinkić misli da udari na do juče svoje ljude? Odgovor na ovo pitanje dao je direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski koji je svojevremno iz redova SPS preplivao u G17, u toku izbora koketrio sa DS, opstao u Ujedinjenim regionima Srbije a onda prešao u SNS, neznajući čak da pravilno izgovori njeno ime. Ali šta da radimo Vučić je Vučić a Dinkiću će kako se priča biti oduzeta igračka Ministarstvo privrede. A svi dobro znamo kako deca reaguju kada im se igračka oduzme.
ISS iskazuje posebnu zabrinutost za činjenicu da je sadašnji plan „rešavanja“ 179 preduzeća u retsrukturiranju u kojima radi 54 000 radnika napravljen bez mogućnosti da sindikati daju svoje mišljenje i predloge već se ministar Dinkić rukovodio podacima iz Agencije za privatizaciju i ministarstva finansija, a dobro je poznato da su upravo te dve institucije sa pojedinim nekadašnjim i pojedinim sadašnjim zaposlenima izvršili veliko uništavanje srpske privrede i industrije. U ovom trenutku nema spiska 179 preduzeća podeljena u četiri grupe, a radi se o vrlo osetljivom socijalnom i potencijalno političkom problemu dovodi u pitanje izjave premijera Dačića da je za ovaj proces potreban društveni dogovor (kojeg nema) i da Vlada Republike Srbije čini sve da bude socijalno odgovorna (to ne pokazuje i toga nema). Sve ovo ukazuje da se u slučaju rešavanja 179 preduzeća u restrukturiranju ne zna „ko meša malter a ko drži visak“. Ovaj plan jedino može da definiše narodna izreka „Ko živ, ko mrtav“. Naknadna pamet Vlade Republiek Srbije i ministar Dinkića nije nikome potrebna i ovaj plan bi imao nekog smisla u slučaju da smo imali strategiju industrijskog razvoja na period od 5 do 10 godina, da je urađen detaljan, sveobuhvatan i sistematičan plan reindustrijalizacije Srbije, da je za svako preduzeće otvoren svojevrstan „zdravstveni karton“ da je utvrđeno stanje pacijenta, data dijagnoza i određena terapija. Otupštanja, socijalni programi, stečaj preduzeća, netransparentnost, nisu reindustrijalizacija i ne stvaraju uslove za tri proklamovana, a za sada neostvarena cilja Vlade Republike Srbije koja ponavljaju i premijer Dačić i ministar Dinkić: posao, investicije, izvoz.
I ministar Dinkić i vlada znaju je uzrok enormnog deficita budžeta Srbije preglomazni javni sektor, preglomazna državna administracija i nefunkcionalni Fond penzijsko invalidskog osiguranja, iz političkih razloga odlučili su da zadaju konačan udarac industriji Srbije. Ako se sprovede u delo plan ministra Dinkića srpska industrija svešće se na period pre drugog svetskog rata. Slična situacija je bila i 2002.godine kada su Đinđićeva vlada i ministar Vlahović nameravala da ugasi RTB Bor i da umesto bakra proizvodi stolice i nameštaj, i 2004.godine kada su ministar Bubalo i pomoćnica Zora Simović tvrdili da Srbiji nisu potrebna preduzeća namenske industrije. Umesto političkog stečaja i masovne likvidacije, koje zagovara ministar Dinkić, Industrijski sindikat Srbije nastaviće da se zalaže da se u svakom preduzeću u restrukturiranju sprovede stvarno retsrukturiranje svakog preduzeća pojedinačno pa tek onda da se odlučuje o njegovoj daljoj sudbini, iz jednog jednostavnog razloga što retsrukturiranje u ovim preduzećima nikad i nije bilo sprovedeno.
Pošto se to nije učinilo ISS smatra da pojedinci, institucije koje su u ovo uključene su izvršile „zločinačko“ udruživanje a žrtve će po ko zna koji put biti industrijski radnici Srbije. Industrijski radnici koji su državu Srbiju uzdigli, koji treba da napune budžet, koji stvarju novu vrednost sa željom da naša deca i mi imamo nasmejanog učitelja i profesora, dostojanstvenog policajca, vojnika i lekara, državnog službenika koji ne poseže za korupcijom jer poštuje dobro plaćeno radno mesto, sudije na koje se sa poštovanjem gleda, moraju biti pitani kada je u pitanju njihova budućnost i radno mesto.

O nama

Forum