Untitled Document

ARHIVA VESTI

Neisplaćivanje zarada i uplata poreza, doprinosa i ostalih socijalnih davanja već jeste krivično delo! Industrijski sindikat Srbije za svoje članove pokreće krivične postupke u svim slučajevima kada direktori preduzeća ne isplaćuju zarade.
KRIVIČNA ODGOVORNOST ZA NEISPLAĆIVANJE ZARADA

Beograd, 29.01.2013.
Inicijativa Socijalno-ekonomskog saveta da neisplaćivanje zarada zaposlenima tretira kao krivično delo, svakako zavređuje pažnju i podršku. Pogotovo, ako se ima u vidu da taj problem niko sem sindikata ozbiljno ne tretira, a kamoli da se ozbiljno bavio do sada. Zauzeti velikim svetskim problemima, od svetske ekonomske krize, pa do globalizacije, domaći vlastodršci nisu želeli ili hteli da se pozabave ovim problemom, tačnije, bežali su od ove teme „Kao đavo od krsta“.
A štete od ovog problema imali su i još uvek imaju građani Srbije, zaposleni i država (porez), Fond penzijskog i inavlidskog osiguranja (doprinosi), Fond zdravstvenog osiguranja (doprinosi) ali i Nacionalna služba za zapošljavanje (doprinosi za nezaposlene).
Sva ova nedostajuća sredstva država je namirivala iz budžeta, tj. od svih građana i zaduživanjem, ne pokušavajući ništa da preduzme, iako su sve nadležnosti i svi mehanizmi u njenim rukama. Korist su jedino imali „poslodavci“ koji nisu isplaćivali zarade, poreze i doprinose. Procena da broj zaposlenih koje poslodavci zakidaju na neisplaćenim zaradama kreće se od 45000 do 300 000. Očigledno da se nešto moralo preduzeti i Socijalno-ekonomski savet se setio da pokrene inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, tretiranjem neisplatu zarada i drugih socijalnih davanja kao krivično delo. Običan građanin, a pogotovo zaposleni bi podržao oberučke ovakav stav, pogotovo ovakav stav bi podržali svi sindikati. Ali ima dva problema, za koja verujemo da predlagači ili nisu znali, ili ako su znali, onda se tu radi o nečem sasvim drugom.
Prvi problem je što nije tako lako promeniti Krivični zakonik. Promena zakona samo zbog jednog člana zahteva vreme. A dok se promena ne dogodi nastaviće se neisplata po starom. Usvojena izmena ne može se primenjivati retroaktivno tj na poslodavce koji nisu isplaćivali zarade pre usvojene izmene, već samo na one poslodavce koji nastave sa neisplatom zarada i posle usvojene izmene zakona (pod uslovom da ga Skupština usvoji).
Drugi problem je što sadašnji Krivični zakonik već sadrži odredbu da neisplata zarada i drugih socijalnih davanja, predstavlja krivično delo i zaprećena je kazna zatvora do dve godine.(Član 163 Krivičnog zakona: Ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugome uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada, kazniće se novačanom kaznom ili zatvorom do dve godine.)
Pored člana 163. na poslodavce koji po više meseci ne isplaćuju zarade primenjuje se i član 61. Krivičnog zakonika koji takav čin tretira kao „produženo krivično delo“. Neverovatno je da članovi Socijalno-ekonomskog saveta prilikom pokretanja inicijative nisu znali ili nisu upozoreni da takva odredba već postoji u Krivičnom zakoniku. Čak više, postoje presude po članu 163. a u vezi člana 61. Krivičnog zakonika. Tako je Drugi osnovni sud u Beogradu u predmetu II-1-K.503/09 dana 15.04.2010.g. doneo presudu protiv „direktora x“ koja glasi: „Pa ga sud primenom odredbi člana 4,42,45,54 i 163 u vezi člana 61 KZ Osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci.“ Ovakvu kaznu u drugostepenom postupku po žalbi okrivljenog drugostepeni Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio stim što je kaznu zatvora od osam meseci zamenio uslovnom kaznom od dve godine (KZ 5174/10 od 18.11.2010.g.).
Dakle, nesporno je da postoji rešenje u Krivičnom zakoniku, čak je obuhvat širi od sadašnjeg predloga, postoji i zakonski osnov da sudovi sude i donose presude u ovakvim slučajevima, ali evidentno je da ne postoji volja države (Tužilaštva) da procesuira ovakve slučajeve. Zato bi bilo celishodnije i svrsishodnije da Socijalno-ekonomski savet zahteva da država (tj Tužilaštvo) efikasnije reaguje u slučaju neisplate zarada zaposlenima. Ovako, stiče se utisak da je zahtev Socijalno-ekonomskog saveta, koji uzgred ne radi ništa, a prima pare iz budžeta, samo običan marketinški trik koji stvara kod zaposlenih i građana utisak da se „nešto radi“ a da u stvari sve ostane po starom. Lepo zvuči, što bi rekao narod!

O nama

Forum