Untitled Document

ARHIVA VESTI

Mišljenje Industrijskog sindikata Srbije da ulaganja u izgradnju Energetskog sistema mogu predstavljati osnov oporavka i razvoja domaće prerađivačke i građevinske industrije.
ULAGANJE U ENERGETSKI SEKTOR KAO DOBRA INVESTICIJA

21.01.2013.
Industrijski sindikat Srbije (ISS) već dve godine sprovodi aktivnosti sa ciljem reindustrijalizacije i nove industrijske politike. ISS je stanovišta da Srbija može da postane regionalna ekonomska sila i nosilac regionalnog industrijskog razvoja.
ISS smatra da Srbija za to ima mogućnosti i da posebnu šansu ima u razvoju energetskog sektora. Stoga ISS je izradio studiju koju će proslediti Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstvu finasija i privrede.
Prema nekim procenama smatra se da će se do 2030.godine potrošnja električne energije na svetskom nivou udvostručiti, što će dovesti do potražnje za izgradnjom novih kapaciteta, termoelektrana, hidroelektrana pa i elektrana sa obnovljivim izvorom energije )energija vetra i sunca). Republika Srbija nije iznimka u ovom slučaju pa će samo ako ne želi da bude zavisnik krenuti u pravcu izgradnje objekata za proizvodnju električne energije.
Takođe treba imati u vidu da dugi niz godina, preko dvadeset godina, u Srbiji nije izgrađena ni jedna elektrana (zadnja je Kostolac B 1991.) Samo ova činjenica govori da su postojeći kapaciteti izraubovani decenijskim neprekidnim radom uz vrlo mala i oskudna ulaganja u obnovu i remont. Proizvodnja električne energije u Srbiji posebno bila pogođena, opterećena devedesetih godina zbog ekonomsmkih sankcija, ratova u okruženju vrlo malo ulaganja a tražio se maksimum. Zadnjih 4-5 godina ima poboljšanja i izdvajaju se sredstva za obnovu i generalne remonte. Ova revitalizacija kapaciteta može Srbiju da donese još par stotina MW električne energije. Da li je to dovoljno? ISS smatra da nije i ukoliko Srbija želi povećanje industrijskih kapaciteta i privlačenje stranih investitora mora im obezbediti sigurne izvore snabdevanja energijom a višak proizvedene energije može se prodati na evropskom tržištu.
Danas najrasprostranjeniji način proizvodnje električne energije je putem termoelektrana sagorevanjem fosilnih goriva i na ovaj način proizvodi se u svetu nešto više od 60% ukupne električne energije, u hidrocentralama 16%, atomskim centralama 16% i oko 2% kroz obnovljive izvore energije (vetar, sunce).
Termoelektrane - Kao najrasprostranjeniji način za proizvodnju električne energije uzimaju se termoelektrane. Zbog goriva koje koriste u Srbiji uglavnom ugalj, izgrađuju se relativno blizu nalazišta uglja kao i u blizini vodenih tokova. Pored najrasprostranjenijeg goriva uglja koriste se mazut i gas. U Srbiji ima osam termoelktrana sa instalisanom snagom od 5170 MW od toga se dve nalaze na Kosovu i EPS ne upravlja njima. Ove dve elektrane su ukupne snage 1200 MW. Iz ovog proizilazi da se u Srbiju u termoelektranama proizvodi 60% električne energije.
Kada je reč o termoelektranama na ugalj treba imati u vidu da su postojeće rezerve uglja bez Kosova dovoljne prema sadašnjoj potrošnji za narednih 50-tak godina i treba razmišljati o prelasku na drugo goriva koja za razliku od uglja manje zagađuju okolinu međutim uz primenu savremenih tehnologija u zaštiti čovekove okoline i smanjenju štetnih gasova prvenstveno ugljen dioksida i sumpora ovaj problem se prevazilazi. Zato je potrebno dugoročno i strateški razvijati plan izgradnje pored elektrana na ugalj i elektrana na gas (sa gasnim turbinama) i kombinovanim elektranama. Ovaj deo posebno vezati za izgradnju gasovoda Južni tok.
Nažalost Srbija nema zaokruženu tehnologiju za izgradnju termoelektrana ni hidroelektrna većih kapaciteta. Trenutno Srbija zaostaje i u razvoju tehnologija obnovljivih izvora energije. Međutim ovo ne sme da bude prepreka za buduće investicije u ovoj oblasti. Iako zavisni od stranih tehnologija smatramo da za metalska i građevinska preduzeća u Srbiji ima mesta i posla da i oni mogu da dobiju svoj deo kolača. Građevinska operativa Srbije na izgradnji jedne termoelektrane 2x350 MW imala bi najmanje pet do šest godina posla sa najmanje 1000 stalno organizovanih radnika direktno vezanih na izgradnii elektrane. To podrazumeva da bi građevinci bili angažovani na poslovima niskogradnje; temelja i drugih podzemnih postrojenja, prilazni putevi; visokogradnje, vodotornjevi, dimnjaci, silosi, podizanje brana, itd.
Pored ovog treba imati u vidu i upošljavanje same industrije građevinskog materijala, šljunka, peska, cementa, raznih vrsta opeke (klasična opeka, vatrostalna šamotna opeka).
Srpska metalska, građevinska i elektroindustrija te proizvođači turbina i generatora su spremni i osposobljeni da odgovore većini zahteva u građenju i instaliranju novih energetskih postrojenja. Međutim proizvodnja konstrukcija, montaža opreme, proizvodnja određenih komponentiitekako bi mogla da se proizvodi u Srbiji i da budu ugrađivana u određene objekte za proizvodnju električne energije a posebno u delu proizvodnje transformatora, prenosnih postrojenja, trafostanica i prenosne mreže. Kao podizvođači radova ili direktni dobavljači ima posla za proizvođače kotlova, vemntila itd.
Srpska preduzeća se takođe pojavljuju kao dobavljači elektrovodova (kablovska industrija), proizvodnju pumpi, raznih gabarita i kapaciteta, proizvodnju elektromotora itd.
Hidroelektrane – Hidroelektrane su mnogi čistiji način dobijanja električne energije i u Srbiji postoji devet hidroelektrana sa instalisanom snagom od 2800 MW. Akumulacije koje se tom prilikom stvaraju mogu poslužiti i za rezerve pijaće vode. Ono što je bitno jeste da Srbija ima mogućnosti za izgradnju hidroelektrana odnosno hidroreverzibilnih elektrana. Planovi i ideje za izgradnju postoje i lokacijski su određene.Podsećamo da su ranije najavljene najveće investicije bile izgradnja protočne elektarne kod Novog sada i reverzibilne hidroelektrane Đerdap III. Ukoliko se sa Republikom Srpskom iznađe iznađe zajednički stav i strategija takođe bi i reka Drina bila maksimalno iskorišćena.
Značajan doprinos izgradnji mini hidroelektrana ISS vidi u najavama izgradnje deset mini hidroelektrana na Ibru koje bi se radile u saradnji sa italijanskim partnerima i kineskim finansijerima. Ta investicija od 300 miliona eura omogućila bi novih 117 MW struje koje su neophodne Srbiji i koja bi uposlila preduzeća iz metalskog i građevisnkog sektora.

Solarni parkovi
Solarni parkovi su u zančajnoj meri već zaživeli u svetu a obaveze zemalja članica evropske unije je da do 2020.godine udeo zameljive, obnovljive – zelene enrgije u ukupnoj potrošnji bude 20% od ukupne proizvodnje. Cena jednog tako proizvednog zelenog solarnog kilovat sata u zemljama EU iznosi približmo 18 centi što je višestruko manje nego kod nas. Najavljena izgradnja najvećeg solarnog parka u svetu u Srbiji od 1000 MW i investicijom od približno 2 milijarde evra bi Srbiju pozicionirala kao državu sa značajnim proizvođačem zelenih kilovata struje. Ova investicija takođe podrazumeva izgradnju industrijskih postrojenja za solarne panele a sam solarni park bi upošljavao preko 1000 radnika. Država Srbija treba sve da preduzme kako bi se ova investicija i ostvarila.

Vetroelektrane
Vetroelektrane su nova šansa za energetski sistem Srbije a srpsko udruženje za energiju vetra planira investicije od 1,5 milijardi evra u izgradnju vetroparkova snage 1000 MW i proizvodnju od 2,5 milijarde KW struje godišnje i cenom KW od 10 evrocenti. Srbija raspolaže značajnim potencijalom za izgradnju vetroparkova što potvrđuju austrijski investitori koji su spremni da u vetroparkove u Srbiji ulože 700 miliona eura sa instalisanom snagom od 400 MW. Vetroparkovi bi bili izgrađeni u Kovinu, Čibuku, Plandištu i Vršcu.
Svi gore navedeni podaci i moguće investicije omogućuju da Srbija u narednim godinama dostigne potpunu energetsku nezavisnost i da značajan deo proizvedene struje plasira na regionalnom i evropskom tržištu. Ovo u velikoj meri zavisi od budućih odluka Vlade Republike Srbije a ISS veruje da će se najveći deo najavljenih ulaganja u energetski sektor Srbije i ostvariti.

O nama

Forum