16.01.2013.

Nakon perioda konsolidacije, ubrzanih strukturnih promena i sveukupne izražene privredne nestabilnosti, Evropska industrija čelika će u narednom periodu biti suočena sa nizom kratkoročnih i dugoročnih ekonomskih, socijalnih i ekoloških izazova koji će zahtevati da u okviru nove Evropske industrijske strategije posebno bude obrađena Stategija za industriju čelika.

Rast proizvodnje čelika van Evrope upućuje da evropske čeličane moraju ulagati u nova postrojenja izvan Evrope, posebno u zemljama BRIK (Brazil Rusija, Indija i Kina) uz obezbeđivanje i održavanje evropskog udela na svetskom tržištu čelika. Ovaj svojevrsni izazov generiše neophodnost investicija u nove tehnologije i procese, unapređenje infrastrukture i postrojenja koje treba da doprinesu većoj energetskoj efikasnosti zasnovanoj na kvalitetnijim poslovima i pojačanim ekološkim standardima.

Promene su neophodne i u upravljanju i organizaciji u industrijskim postrojenjima sa akcentom na socijalnu dimenziju tih promena i očuvanje radnih mesta. S druge strane zahtevi sindikata ka zadržavanju stečenjih prava zahtevaju sinergiju kako na nivou odlučivanja tako i na nivou političke podrške institucija Evropske unije.

Deo odgovora na probleme u industriji čelika nalazi se u poboljšanju koordinacije unutar čeličnih multinacionalnih kompanija i unapređenje u koordinaciji prava proisteklih iz kolektivnih pregovora.

Neophodno je sprovesti istraživanje o kolektivnom pregovaranju što bi omogućilo jasniji pregled relevantnih uslova u Evropskim čeličanama. Uznapređenje socijalnog dijaloga treba da obezbedi stabilnost poslovanja kompanija ali i dodatu vrednost za zaposlene.

Nakon nekoliko godina krize u socijalnom dijalogu u Evropskoj čeličnoj industriji postoji potreba da se on uznapredi a kao rezultat dobijamo izbalansiran odnos između kapitala i sindikata koji omogućava bolje razumevanje strana u pregovorima. Socijalni dijalog može biti uspešan samo u slučaju da predstavnici sindikata imaju aktivno učešće a njihovi predlozi posle ozbiljnih razmatranja i analiza budu deo strategije Evropske industrije čelika.

„Evropski industrijski sindikat preko odbora za čelik posebno insistira na oblasti zdravlja i bezbednosti, doživotnom učenju i obukama i da strukturne promene u čeličnoj industriji korespondiraju sa smernicama industrijske politike Evropske unije. Industrija čelika ima potrebu da se obezbedi koherentan politički okvir kako bi zainteresovane strane u određenim forimima raspravljale o glavnim izazovima u ovom sektoru. U smislu horozonatalne industrijske politike Odbor za industrijiu će nastaviti da pažljivo prati ekonomske i privredne tokove u Evropskoj uniji, oblast sirovina i energije i događanja i novine u oblasti ekologije i zelenih izvora energije. To će biti moguće kroz aktivno učešće u praćenju sprovođenja Platforme STEEL Tehnology (ESTEP). „ stoji u Izveštaju Milete Gujaničića(Nezavisni sindikat metalaca Železare Smederevo) koji je podnet Industrijskom sindikatu Srbije.

Od izuzetnog je značaja da se na nacionalnim nivoima prate ključne kompanije iz oblasti čelika kako u državama Evropske unije tako i van nje. Od izuzetnog je značaja je identifikovanje glavnih trendova u oblasti čelika sa ciljem predviđanja promena u strukturi proizvodnje i upravljanju sa ciljem sagledavanja posledica za radnike angažovane u čeličnoj industriji. U ovom smislu može se koristiti PLatforma ARCELOR MITAL-a kao smernica.

Odbor je u oktobru 2012. godine zaključio da je neophodno ponoviti zahteve od strane Industriall pojedinim Evropskim ministrima ekonomije i industrije jer bez njihovog uključenja i podrške čitav projekat nove Evropske industrijske politike i Projekat za čelik mogu ostati samo na papiru. Iz ovih razloga sindikat će zahtevati održavanje Okruglog stola na najvišem nivou o budućnosti Evropske industrije čelika. Početni stavovi sindikata za Okrugli sto su oživljavanje i garancija očuvanja proizvodnje čelika u Evropi, ulaganje u nove tehnologije i jasna pravila za zaštitu Evropske industruije čelika. Članovi Odbora iz Italije, Španije, Francuske, Belgije, Nemačke, Luksemburga, mađarske, Švedske i Engleske prezentovali su studije i preglede stanja Čelične industrije u svojim državama. Konstatovane su značajne razlike u stavovima Industriall i EUROFER-a te je Odbor odlučio jednoglasno da ne podrži najnoviji nacrt koji je EUROFOR dostavio sindikatima.