Granski sindikat metalaca " Nezavisnost"

ARHIVA VESTI

"RUDNIK" IZ TOPOLE
STARI PROBLEMI U TEKSTILU

Topola, 26.11.2007.
Problemi koji opterećuju znatan deo tekstilne industrije nažalost nisu zaobišle ni preduzeće «Rudnik» iz Topole. Prošavši kroz period višegodišnjeg nerada preduzeća i proces restrukturiranja «Rudnik» se našao na početku puta, sada sa novim vlasnikom ali sa starim problemima.

Teško je utvrditi tačne uzroke lošeg poslovanja, a još teže je videti model izlaska iz «tunela» u kojem je «Rudnik» trenutno. Sindikat «Nezavisnost» se aktivno uključio da se problemi na nivou preduzeća premoste, a da zaposleni dobijaju zakonom zagarantovanu zaradu i ostvare makar minimum prava koji im pripada na osnovu zakona. I ako govorimo o zakonskim minimumima to u slučaju «Rudnik» izgleda kao "nemoguća misija". Pokušaji poslovodnog rukovodstva da se situacija popravi, za sada imaju samo delimičan uspeh i potrebno je dodatno angažovanje svih aktera – menadžmenta, vlasnika, radnika i sindikata, da se napravi mali, ali značajan iskorak ka prevazilaženju sadašnje teške socijalne situaicje.
- «Možemo podeliti samo zarađeno, a kvalitet proizvoda, količine i disciplina na poslu odrediće i nivo zarada. Očekuje se da plata ima blagi rast shodno rezultatima proizvodnje», istakla je direktor «Rudnika» Milan Dmitrović u razgovoru sa predsednikom GSM «Nezavisnost» Draganom Matićem i Ljubinom Banović iz GS TKO «Nezavisnost». Pojava neplaćanja bolovanja, isplate zarada ispod zakonskog minimuma, blokada centralnog računa «Rudnik» ne doprinose da zaposleni sa poverenjem gledaju na budućnost «Rudnika». Mogućnost utuženja i naplata potraživanja prinudnim putem su stalna opasnost koja se može desiti svakog trena. Dobro je što poslovodstvo i sindikati deo rešenja vide i u nastupu prema institucijama države u smislu rasterećenja tekstilne industrije od nekih davanja ka državi, a tako dobijena sredstva usmeriti na rast zarada i tehnološko-tehničko obnavljanje tekstilne industrije.

Doprinos razrešenju problema izvoznika tekstilne i odevne odeće dala je i Privredna komora Srbije, organizovanjem samita srpskih izvoznika i predloženim merama za njihovo rešavanje.

Industrija tekstila, odeće, kože i obuće radno je intenzivna grana privrede i zapošljava u ovom trenutku 55 000 radnika, dok je na birou još toliko nezaposlenih radnika ove industrijske grane. Gotovi odevni predmeti bili su jedan od najznačajnijih proizvoda u izvozu Srbije u 2006. god. (na 4. mestu, nakon gvožđa i čelika, obojenih metala, povrća i voća). Kako je strateški cilj Vlade smanjenje stope nezaposlenih i povećanje izvoza u 2008. godini, proizvođači tekstila, odeće, kože i obuće i predlažu primenu sledećih mera ekonomske i zakonodavne politike, čiji krajnji cilj jeste smanjenje stope nezaposlenih radnika ovog profila za najmanje 20% i povećanje vrednosti izvezene robe za 50% u 2008.godini.
Poželjno je rasteretiti najveće izvoznike ove grane privrede u onom njenom delu koji se odnosi na davanje državi (oročeno na određeni vremenski rok) kako bi se podigla lična primanja radnika i ova grana privrede učinila atraktivnom za veliki broj nezaposlenih.

Neophodno je iznaći dozvoljene mere ekonomske politike, kako bi se umanjio problem precenjenog kursa dinara (zbog nerealnog kursa dinara izvoznici beleže smanjenje profita i s toga je potrebno uvesti neki vid stimulacije izvoza koji bi bio oročen na određeni vremenski rok).

Značajno je raditi na smanjenje prekomernog i nekontrolisanog uvoza tekstilne robe i obuće tako što će se osim carine u rešavanju problema uključiti i tržišna inspekcija (striktno poštovanje Regulative br. 14/92 Republike Srbije koja se odnosi na mere koje treba primeniti pre nego što se tekstilna roba i obuća pusti u slobodan promet).

Omogućiti vraćanje odobrenih subvencija, prolongirati na duži vremenski rok kako bi se relaksirala proizvodnja.
Ukinuti carinu na uvoz opreme koja se ne proizvodi u zemlji, a koja se koristi u tekstilnoj industriji za poboljšanje tehničkih i tehnoloških performansi tekstilne industrije.

Neophodno je budžetom predviđena sredstva sa marketinške aktivnosti SIEPE većim delom preusmeriti u proizvodnju artikala koji su traženi na tržištima zemalja u okruženju i EU sa kojima ova grana privrede obavlja 90% svog spoljnotrgovinskog prometa.

Takođe smanjiti obaveznu rezervu kod kompenzaciskih poslova, kao i administriranja kod uvoza, izvoza, dobijanja bankarskih garancija svesti na najmanju moguću meru i PDV smanjiti sa 18% i 8%.
Nastaviti praksu reprogramiranja dugova PIO-u i zdravstvu.

O nama

Forum