Beograd, 15.09.2015.
Srbija ima jednu od najnižih minimalnih zarada u regionu sa iznosom od 21.000 dinara. Od takve zarade država ima 7.430 dinara na ime poreza i doprinosa. Ove činenice nisu bile dovoljne da članice Socijalno-ekonomskog saveta posle godinu dana stagnacije minimalne satnice, podignu cenu rada na nivo koji bi obezbeđivao minimum egzistencije primaocima minimalnih zarada a njih je preko 400.000.
Po poslednjim podacima od tih 400.000 preko 200.000 ne prima ni toliko jer ih poslodavci na različite načine „krajcuju“.
Odgovornost za ovako sramotnu satnicu od 121 dinar imaju dva sindikata Socijalno –ekonomskog saveta (SES), Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS“Nezavisnost“. Oni godinama ne dozvoljavaju bilo kakvo učešće ostalih, brojnijih sindikata da uzmu učešće u radu SES i ojačaju pregovaračku poziciju sindikata.
Dok Orbović govori o Ministarstvu finansija, koje ne dostavlja podatke i argumentaciju o neophodnosti da cena sada ostane 121 dinar, dotle Branislav Čanak izjavljuje na sednici SES „do određenog rasta minimalne cene rada mora da dođe, i ako bi, posmatrano matematički, ona trebalo da ostane na sadašnjem nivou.“ O čemu on to priča?!
Unija poslodavaca Srbije, tačnije njen predsednik Atanacković, govori o nepostojanju „uslova“ da se satnica podigne. Država kao najveći i najnesposobniji poslodavac održava minimalnu zaradu i pored toga zarade u javnom, ničijem i svačijem sektoru su veće od zarada u realnom, privatnom sektoru. Takva ograničenja nisu sprečila većinu poslodavaca iz privatnog sektora da satnicu drže 10-20% iznad one koje prihvate sindikati, članice SES. Kažem prihvate jer ništa ne rade da to ospore. Nezvanično iz Vlade Republike Srbije se čuje da sindikati nisu imali nikakvu argumentaciju za povećanje minimalne satnice, sem da je ona mala.
Mada Čanak ima neku svoju matematiku, koja je očigledno bolja, od matematike Ministarstva finansija.
Radnici postavljaju pitanje, „Kada će se cena rada promeniti?“
Odgovor je, kada se promene sindikati pregovarači u Socijalno-ekonomskom savetu. Eto, tada!
