Beograd, 08.09.2015.
Centar za razvoj sindikalizma i FES po drugi put organizovali Sindikalni forum na temu „Mogući pravci revitalizacije sindikalnog pokreta“.
Forum je održan u Beogradu, okupivši predstavnike Konfederacije slobodnih sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS“Nezavisnost“, Industrijski sindikat Srbije i Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
Uvodno izlaganje je imao Bojan Lađevac-FES.
U radu Foruma su učestvovali i imali izlaganja dr Dragan Bagić, Filozovski fakultet –Zagreb, Roland Tremper, potpredsednik nemačkog sindikata WER-DI, Miloš Baković- ---Centar za političke emancipacije, Srećko Mihailović, Centar za razvoj sindikalizma.
Prisutni sindikati su svojom brojnošću kao i strukturom učesnika potvrdili odlučnost da je neophodno da srpski sindikati i njihovi čelnici razgovaraju i debatuju pa makar se i ne slagali oko pojedinih tema važnim za sindikate i radnike.
Puno pitanja je usledilo nakon izlaganja dr Bagića, koji je govorio o iskustvima hrvatskih sindikata na polju međusindikalne saradnje a centralno izlaganje je bilo „ Strategija revitalizacije hrvatskih sindikata u kontekstvu prisupanja EU“.
Više od deset godina hrvatske centrale, njih pet-šest, nastupaju jedinstveno i ako imaju različita gledišta na pojedine probleme sa kojima se sindikati i radnici susreću.
Na sličnu temu je govorio i Roland Tremper iz WER-DI-a , s tim, što je pored iskustva nemačkih sindikata govorio o evropskim iskustvima vezanim za revitalizaciju sindikalnog pokreta Evrope.
Izlaganje Miloša Bakovića Jadžića o ulozi sindikata u odbrani javnog sektora se proširio na jednu kvalitetnu i sveobuhvatnu analizu aktivnosti srpskih sindikata u proteklih par godina a govorio je i o Srpskom sindikalnom frontu, njegovim dometima i mogućoj budućnosti.
Decenijski poznavalac srpske sindikalne scene i njenih lidera, Srećko Mihailović je izneo svoje viđenje i mogućnosti oživljavanja sindikata kao i o izvorima sindikalne moći u Srbiji.
Diskusija nije mogla da prođe bez „varnica“ ali su one u odnosu na neka ranija događanja bile simbolične i verujemo predstavljaju uvod u ozbiljne sindikalne diskusije na temu saradnje, solidarnosti i prihvatanja odgovornosti za sveukupne slabosti koje sindikati u Srbiji imaju. Saradnja u budućnosti je neophodnost kojom se svi moramo rukovoditi, pojedinci bez obzira na trenutne pozicije, koji to ne mogu, treba da odu u istorijske beleške i zapise.
Okupljeni su saglasni da Forume treba nadalje organizovati, jer je ovo jedinstvena šansa da sindikati razgovaraju i stvaraju preduslove sindikalne saradnje.
