Beograd, 09.12.2014.
Dugo očekivano rešenje okončanja problema tehnološkog viška radnika zaposlenih u industriji Srbije je došlo preko noći , uslovljeno izjašnjavanjem radnika u roku od 48 časova. Krajnji rok za prijavjljivanje je u slučaju IMT-a 09.12.2014. godine.
Ove informacije su deo Obaveštenja koje je Ministarstvo za rad prosledilo preduzećima u restrukturiranju, naglasivši da su se stekli uslovi i sredstva za rešavanje viška zaposlenih.
Zaposlenima je ostavljena mogućnost za opredeljenje jednog od sledećih četiri mogućnosti.
1. Novčana naknada u iznosu od 10 prosečnih mesečnih zarada u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike- za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja. Poslednji objavljeni podatak prosečne zarade u Republici iznosi 61, 963,00.
2. Novčana naknada u visini dinarske protivrednosti 200 EUR po godini staža osiguranja, po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih od strane poslodavca.
3. Otpremnina u visini utvrđenoj Zakonom o radu, koja je jednaka zbiru trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca u radnom odnosu i ostvarivanja prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju za zaposlene kojima nedostaju do dve godine za ostvarivanje prava na penziju po bilo kom osnovu.
Zaradom zaposlenog, u skladu sa zakonom, smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se isplaćuje otpremnina.
4. Posebna novčana naknada za zaposlene kojima nedostaje do 5 godina do ispunjenja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, na dan dostavljanja spiskova nadležnom ministarstvu, u iznosu koji predstavlja zbir šestostruke prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, prema poslednjem bjavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i proizvoda preostalog broja meseci do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju i 60% prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Ovako izračunati iznos novčane naknade, isplaćuje se na sledeći način:
a. Prilikom raskida ugovora o radu, isplaćuje se prvi deo u iznosu od šestostruke prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku, što iznosi 371.778,00 dinara.
b. Ostatak se isplaćuje u jednakim mesečnim ratama – po 60% prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa do sticanja prvog uslova za penziju, što mesečno iznosi 37.177,80 dinara. Zaposleni, koji se odluči za ovu vrstu naknade, a želi da ima povezan staž osiguranja za mesece koji mu nedostaju do penzije, doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje plaća sam.
5. Nastavak rada u preduzeću, sa mogućnošću raspoređivanja na odgovarajuće poslove u bilo kojoj organizacionoj celini, a u zavisnosti od potreba preduzeća.
NAPOMENA: Zaposleni ne može da ostvari pravo na novčanu naknadu, odnosno otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena novčana naknada, odnosno otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Prosek godina staža i godina života, računa se na dan 10.12.2014.
Zaposleni popunjavaju Izjavu (klik) koja će opredeliti njihovu budućnost.
Ovo pojedinačno izjašnjavanje radnika ne znači da će se njihove želje ostvariti, jer poslodavac može radnika mimo njegove volje zadržati na postojećim poslovima. Već viđen način rešavanja viška zaposlenih će rezulirati krajnjom nezaposlenosšću većine onih koji su uživaoci socijalnog programa. Prosek godina (preko 50) je osnov da će oni sebe same proglasiti za socijalne slučajeve o kojima će brinuti sve manji broj onih koji rade.
Višegodišnje nastojane Industrijskog sindikata Srbije (ISS) da u Srbiji zažive Radne fondacije kao adekvatan odgovor na prisutno otpuštanje hiljade radnika nisu u strukturama Vlade RS i ministarstvima naišla na razumevanje. Tako sadašnja ponuda Ministarstva rada spada u „bezobrazne“ ponude koju radnici teško odbijaju. Sada je pravi trenutak da se premijeru Vučiću postavi pitanje „Šta bi sa zapošljavanjem?“.
ISS je stava da je bilo neophodno izvući nauk iz skoro dvadeset godina duge prakse socijalnih programa koji nisu ništa rešili i stvoriti okvir gde se novac dat radnicima koristi za njihovo rezapošljavanje, obuku i učenje a ne kratkoroćnu potrošnju.
