Beograd, 28.10.2014.
U Beogradu je održana Međunarodna konferencija „Socijalne posledice ekonomskih politika na Zapadnom Balkanu“.
Učesnike je pozdravila njegova ekselencija gospodin Krister Asp, ambasador Kraljevine Švedske u Beogradu i Heinz Albert Huthmacher, direktor Fridrih Ebert fondacije, kancelarija u Beogradu.
Uvodnu reč imala je i Ljubica Gojgić, novinarka B92, moderatorka ove konferencije.
Učesnici prvog panela na temu, Različiti pristupi ekonomskim politikama i socijalne posledice, bili su Olle Ludvigsson, poslanik Evropskog parlamenta, nekadašnji vođa Sindikata „Volvo“ U Švedskoj; Tommy Waidelich, predsednik Evropskog foruma za demokratiju i solidarnost; Milanka Opačić, potpredsednica Vlade i ministarka socijalne politike i mladih u Hrvatskoj.
Učesnici drugog panela na temu , Putevi ekonomskog oporavka, stvaranja novih radnih mesta i smanjivanja siromaštva u nepovoljnom fiskalnom ambijentu, bili su Goran Nikolić, naučni saradnik Instituta za evropske studije; Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije; Tanja Jakobi, novinarka Magazina biznis i finansije; Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Iskustva iz zemalja Zapadnog Balkana obeležila su treći panel Konferencije uz učešće Besime Borić, poslanice Predstavničkog doma Parlamenta Federacije BIH, dr Anto Domazet, poslanik Parlamentarne skupštine BIH, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada i Bela Galgoczi, naučni saradnik Evropskog sindikalnog instituta.
Ovu Konferenciju su obeležili brojni komentari i diskusije učesnika ali i neslaganja panelista. Jedna od dilema je bila da li su korisne mere štednje i restrikcije u platama za privredni oporavak, investicije i novo zapošljavanje.
Diskusija se vodila oko viška zaposlenih u javnom sektoru i da li su potrebna otpuštanja, fleksibilizacije radne snage, neplaćanja poreza, privatizacije preostalih preduzeća u restrukturiranju, kadrovske politike i obrazovanja, budžetske politike, itd.
Zajednički zaključak je da se ekonomska kriza u regionu može prevazići samo zajedničkim naporima i uravnoteženim merama jer je kriza na sličnom nivou u većini zemalja regiona. Uticaj ekonomskih reformi na položaj najsiromašnijih je značajan, a da bi se teret mera što ravnomernije raspodelio neophodni su jaki sindikati i razvijen socijalni dijalog svih socijalnih partnera. Ostalo je otvoreno pitanje, da li su aktuelne reformske mere dovoljne da se pokrene privredni ambijent i smanji siromaštvo u Srbiji i kolika je cena reformi.
Konferencija je organizovana uz podršku Fridrih Ebert fondacije i Međunarodnog centra „Olof Palme“.
Predstavnici sindikata, socijalnih partnera, bili su Savez samostalnih sindikata Srbije, Konfederacije slobodnih sindikasta, Udruženih sindikata Srbije „Sloga, Ujedinjenih sindikata Srbije i Industrijskog sindikata Srbije.
Predstavnici Vlade Srbiji i resornih ministarstvara iako su uredno pozvani, nisu se odazvali ovoj veoma značajnoj Međunarodnoj konferenciji čija tema o uticaju ekonomskih reformi i socijalnim posledicama, zaokuplja sve zemlje Zapadnog Balkana i šire.
